Ова монументална скулптура, која ће се налазити на скверу између улица Гундулићев венац, Дринчићеве, Палмотићеве и Булевара деспота Стефана, биће откривена 19. априла.
Деспот Стефан с мачем и књигом у рукама и крстом на грудима
Споменик се ради према идејном решењу вајара Светомира Арсића Басаре, на основу постојећег вајарског дела тог аутора, изложеног у поставци Историјског музеја Србије.
Уметник је деспота Стефана представио као типичног средњевековног владара. У десној руци доминира мач - симбол витешства и јунаштва, док у левој руци држи књигу - симбол духовности и интелекта. Крст на грудима, између мача и књиге, говори нам да су за одбрану вере потребни и снага и ум, и храброст и духовност.
„Висина споменика, који ће бити изливен у бронзи, биће четири метра без постамента, док ће постамент, такође у бронзи, бити висок свега девет центиметара, како би се омогућила боља интеракција грађана с вајарским делом“, изјавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић.
Дело осведочених мајстора
Ливница у којој ће бити изливен споменик деспоту Стефану Лазаревићу није одабрана насумице. Ливница „Јеремић" је најстарија уметничка ливница у Србији. Непрекидно ради од 1927. године, а сад је на њеном челу четврта генерација Јеремића.
Скулптура „Играли се коњи врани" испред Народне скупштине, споменик Победник на Калемегдану, споменик Браниоцима Београда на Новом гробљу, споменик Николи Пашићу на истоименом тргу, „Човек са змијом" на Калемегдану, скулптура Мајке Терезе у Ватикану, само су нека од дела која су урађена у ливници „Јеремић".
„Све радимо ручно, старом техником изгубљеног воска", каже Бобан Јеремић, праунук оснивача ливнице Миодрага Миће Јеремића, додајући да се раније уместо воска користио песак.
Техником изгубљеног воска, с модела монументалног дела вајара Басаре скидају се негативи, односно калупи, који пролазе кроз неколико фаза пре коначног изливања у бронзи.
„Након што вајар уради скуплтуру у глини, мајстори из ливнице узимају отисак у гипсу, који након тога у комадима иде на процес који се зове изгубљени восак који се топи у специјалним сушарама, наког чега се приступа ливењу у бронзи. Следећи корак је обрада одливених комада и склапање односно заваривање истих. Последњи процес је рађење патине, односно крајње боје коју споменик добија. У процес је укључено десетак људи, воскара, топионичара , обрађивача, заваривача", заокружује причу о стварању споменика власник ливнице Бобан Јеремић.
