Раније ове године, Грифолс је закључио уговор о куповини Алкахеста, компаније коју је основао неуролог са Универзитета Станфорд Тони Вис-Корај, а који је, заједно са Саулом Виледом, у научним радовима објављеним 2011. и 2014. открио да крв младих мишева имао наизглед чудесне ефекте на мозак старијих мишева.
То откриће поткрепљено је истраживањем названим геронаука, које покушава да разуме молекуларне и ћелијске механизме који чине старење главним фактором ризика и покретачем уобичајених хроничних стања и болести старије одрасле доби, према наводима Националног института за здравље које преноси "Њузвик".
У последњих шест година, Алкахест је идентификовао више од 8.000 протеина у крви који су потенцијално обећавајуће терапије. Напори Алкахеста и Грифолса резултирали су са најмање шест испитивања у другој фази, која су завршена или су у току, за лечење широког спектра болести старости, укључујући Алцхајмерову и Паркинсонову болест.
Алкахест и други медицински стартапови сигнализирају промену у размишљању о неким болестима са којима се суочава човечанство. Они у фокус стаљају једини највећи фактор ризика од свих: старење човека.
Њихов циљ је „хаковање“ самог процеса старења и, у том процесу, одлагање или спречавање појаве многих болести које су највише повезане са старењем.
Идеја да старење и болест иду руку под руку, наравно, није ништа ново. Ново је новооткривено поверење научника да се „старење“ може мерити, кориговати и контролисати.
Резултат оваквог начина размишљања је поплава инвестиција и експлозија истраживања о томе шта тачно полази по злу у људском телу како стари.
У месецима пре пандемије, инвеститори су издвојили милијарде долара за финансирање биотехнологије чији је циљ комерцијализација нове науке.
Неке биотехнолошке компаније развијају лекове и инфузије дизајниране да очисте „зомби“ ћелије и метаболичко „смеће“ која се акумулира у телу с годинама.
Други се надају да ће улити нову снагу ћелијама или да ће подстакнути тело на корисне акције додавањем опскурних хормона или протеина, чији ниво опада како старимо.
НИА, под руководством Ричарда Ходса, недавно је најавила да планира да у наредних пет година потроши око 100 милиона долара на истраживања усмерена на разумевање „ћелијског старења“.
„Немате појма колико је људи заинтересовано за улагање новца у дуговечност. Реч је о милијардама долара“, рекао је Нир Барзилаи, директор Института за истраживање старења на Медицинском колеџу Алберт Ајнштајн на Универзитету Јешива.
Велика већина ових напора и даље у предклиничком развоју, али поставља се питање шта би се могло догодити ако ови препарати заиста испуне своја обећања: Хоће ли сиромашни млади људи бити приморани да продају своју крв старијим милијардерима?
