До раста вредности тржишта криптовалута на 2.000 милијарди довео је раст цене итиријума, који сада вреди чак 2.151,25 долара. Та валута је од почетка године ојачала за више од 180 одсто.
Итиријум је други најпопуларнији новчић на свету, одмах иза биткоина, који је од почетка године забележио раст већи од 100 одсто. Биткоин, иначе, учествује са више од 50 посто у укупној тржишној капитализацији виртуелног новца.
Расте вредност криптовалута
Директор онлајн крипто мењачнице „ецд.рс“ Александар Матановић предочава да то нису импресивне бројке у поређењу с онима на класичним берзама, али и да раст вредности тржишта свакако значи да криптовалуте улазе у токове „главне“ трговине.
„Није то више нека авангарда, као што је до скоро било. Чини ми се да полако иде ка ’мејнстриму‘. Генерално, сваки пут кад се појави нека занимљива иновација, а поготово кад је у питању технологија, први који то прихвате су обично људи који су мало склонији ризику, авантуристи по природи. Чини ми се да сада полако улазимо у зону ’обичних‘ људи, да је све то ближе ’просечном‘ човеку“, истиче Матановић за Спутњик.
Матановић очекује да ће тржиште криптовалута расти и да се перцепција људи променила тако да криптовалуте више не доживљавају као нешто научно-фантастично, већ као релативно нормалну ствар, која постоји, расте, развија се и ту је да остане.
„Криптовалуте се, за сада, више доживљавају као инвестиција. Људи их не купују толико да би њима нешто плаћали, већ зато што сматрају да је то добра инвестиција и да ће временом њихова вредност порасти. Верујем да ће се временом омасовити и као средство плаћања у свакодневном животу, што тренутно није случај, барем за већину корисника. То је огромна промена и мислим да ће много времена морати да прође да би се она десила, али сматрам да ће се догодити“, уверен је Матановић, који додаје да су по њему криптовалуте тренутно једна од најбољих инвестиција.
Све сигурније тржиште
Тржишна капитализација виртуелних валута се удвостручила за нешто више од два месеца, пошто број малих и институционалних инвеститора брзо расте. Компаније показују све веће интересовање за криптовалуте.
То потврђује податак да је кинески произвођач апликација „Меиту“ прошлог месеца уложо 22,1 милион долара у ту валуту и 17,9 милиона долара у биткоин, поставши једна од првих великих компанија која је то учинила. Осим те фирме, у биткоин је у фебруару уложила и компанија „Тесла“ и то читавих 1,5 милијарди долара.
Директор Центра за економска истраживања Никола Корбар каже да је због „уплива“ великих компанија, односно великих количина новца у тржиште криптовалута оно постало „сигурније“ за улагања и да је то знак да ће се у будућности то тржиште развијати.
„За светску трговину је значајно што је кретање новца у и из крипта далеко лакше, сигурније, у складу је с разним прописима широм света, тако да фирме сада могу да користе крипто без бојазни да ће бити у неком прекршају. Ви сада као фирма можете да примате плаћања у криптовалутама. Системи за инстант конверзију су доста развијени. ’Виза‘ и ’Мастер‘ картице су распростањене, као и крипто мењачнице. Употребљивост криптовалута у свету доведена је на много виши ниво. Многи инвестициони фондови у Америци се сада отварају за улагање у биткоине“, предочава Корбар.
Став о криптовалутама – подљељн
Mилијардер и оснивач компаније „Бриџвотер асошијејтс“ Реј Далио недавно је изјавио да би биткоин ускоро могао са се суочи с великим отпором влада у свету, које желе да обуздају децентрализовану валуту.
„Свака земља цени свој монопол над контролом понуде и потражње. Не жели друге валуте, јер ствари могу да измакну контроли. Мислим да је врло вероватно да биткоин, под одређеним сплетом околности, забранити на начин на који је злато било забрањено“, оценио је Далио.
Корбар потврђује да власти широм света могу да „ставе шапу“ на криптовалуте изгласавањем закона о забрањивању њихове употребе, али у томе не види корист.
„Једноставно, велика је корисничка база. С друге стране, отварају се друга тржишта. Африка, Азија и Латинска Америка, које нису покривене платним, картичним системима, али имају интернет и те апликације, много лакше су се приклонили коришћењу криптовалута него Европљани, који су навикниути на платне картице. Многима је отворило тржиште којем раније нису могли да приђу“, појашњава Корбар.
Матановић указује на то да се став о криптовалутама разликује од државе до државе и од банке до банке. Поједине су отворене ка трговању тим валутама и виде шансу да у тој области буду лидери, док, с друге стране, неке потпуно забрањују такав вид трговине.
„Свакако мислим да је паметно да заузму мало позитивнији став. Причамо о једној врло иновативној технологији, новој врсти новца, чије време долази. Државе које буду касниле у прихватању тога и прилагођавању томе ризикују да буду у заостатку у области која је битна и која ће бити посебно важна у будућности. Сматрам да је логично да у неком тренутку или све или већина земаља мало попусте када је реч о томе, јер је велико питање колико забрана може бити ефикасна у ситуацији када не постоји начин да се ефикасно надзире баш свака трансакција која се дешава“, мишљења је Матановић.
Законом о дигиталној имовини, који ће ступити на снагу 29. јуна, Србија ће постати једна од првих земаља које су законски регулисале област плаћања криптовалутама.
Још неке од земаља које имају позитиван став према трговању криптовалутама су Естонија и Словенија. Кина не дозвољава такав вид трговине иако се у тој земљи те валуте највише „рударе“. Индија је најавила потпуну забрану коришћења криптовалута, а већ сада нису дозвољене у појединим земљама Јужне Америке.
Криптовалутама се тргује на криптоберзама, специјализованим за трговину таквим валутама. За „рударење“ тих валута потребан је најмање један рачунар с „јаким“, а самим тим и скупим компонентама и регистрација на неком од сајтова за „рударење“. Остатак посла обавља машина.
Сазнајте: Хоће ли дигитални новац постати једина глобална валута
