Гагаринов лет у орбиту догодио се скоро месец дана пре него што је први амерички астронаут Алан Шепард послат у свемир. Било је то време жестоког ривалства између Совјетског Савеза и САД. Совјети су добили и ту трку, као и многе претходне.
„Совјетски Савез нас је победио“, признао је тада Џон Кенеди.
Гагарин је тиме отворио нову страницу у истраживању свемира и постао симбол развоја совјетске науке и ваздухопловства.
Када је 27-годишњи Гагарин полетео у свемир имао је чин старијег поручника, а када је слетео на земљу - био је мајор. Због подвига, одликован је и бројним орденима Совјетског Савеза. Свечано је дочекан на Црвеном тргу у Москви, славила га је цела земља, а совјетски дечаци су маштали о томе да постану космонаути. Гагарин је постао симбол епохе.
Совјети су његовим именом називали улице, тргове, фабрике, паркове, а чак је и један град назван у његову част.
Постао је звезда у целом свету. Дочекивали су га председници многих земаља, енглеска краљица је с њим вечерала “на руски начин”, а свет је поверовао да су сви Руси онако добри и насмејани као он.
Нико у то време није знао шта очекује првог човека у орбити. Чак је и Гагарин, два дана уочи лета, написао опроштајно писмо својој породици.
Космичка трка између две велесиле, САД и СССР-а, почела је лансирањем совјетског сателита „Спутњик-1“, 4. октобра 1957 и трајала је све до 1988. године, а постала је важан део културне, технолошке и идеолошке конфротације између Вашингтона и Москве за време Хладног рата. Током тих година Совјетски савез је успео да лансира први вештачки сателит, пошаље прво живо биће у свемир, првог човека у орбиту и првог човека који ће прошетати у отвореном свемиру.
САД су успеле прве да пошаљу човека на Месец, мада данас постоје теорије да је НАСА лажирала тај догађај, како би победила у свемирској трци.
Одржавањем изложби, концерата, тематским вечерима и обиласцима места повезаних са Гагариновим животом у руској Оренбуршкој области је почело обележавање шедесетогодишњег јубилеја, симболично - 60 дана пре датума на који је славни астронаут полетео у свемир и тиме отворио еру космонаутике.
Гагарина у овом крају Русије посебно славе, а и сам астронаут је волео да говори да му је управо Оренбург „дао крила“. У том граду се Гагарин школовао за пилота и ту је упознао своју супругу Валентину.
Поводом јубилеја, Оренбуршци су и аутомобилима исписали реч „Идемо!". То је био чувени Гагаринов усклик, који је изговорио, 12. априла 1961. године, непосредно пред свој први лет у космос.
Гагарин је у свемирској летелици „Восток 1“облетео један круг око земље за 108 минута. Летео је на висини од 302 километара и брзином од скоро 28.000 километара на сат. Његова мисија је прослављена као велика победа Совјета над Американцима у ери Хладног рата и свемирске трке.
Једну блиставу каријеру прекинуо је један банални лет авионом. Гагарин је погинуо у авионској несрећи док је тестирао млазни авион. Требало је то да буде, како је сам изјавио пред лет, један рутински задатак.
Урна са његовим пепелом је постављена у зидине Кремља.
Опроштајно писмо, написано породици, добила је жена, седам година касније. Било му је само 34 године.
Опширније о овој теми можете сазнати у емисији Љубинке Милинчић "Мој поглед на Русију".
