„Седам година од злочина за који још није стигла освета. Објава антитерористичке операције је злочиначки корак који је погазио устав и људска права у Украјини“, рекао је Мирошњик за Спутњик.
Према његовом мишљењу, Порошенко, Јацењук и Турчинов су „гурнули војску на украјинске грађане на југоистоку Украјине како би заштитили своје неуставно преузимање власти“.
„Антитерористичка операција није била ништа друго до казнена операција уз коришћење војске, снага безбедности, као и створених и легализованих бандитских формација против грађана Украјине који су имали другачије гледиште и нису подржали државни преврат“, објаснио је представник ЛНР.
Он је објаснио да су људи који су „приграбили власт у Кијеву“, покрећући антитерористичку операцију, настојали да реше неколико задатака одједном: да побегну од казне за извршени државни удар и убиства на Мајдану, „да утопе у крви антимајдански протест у Донбасу и на југоистоку Украјине“ и избришу нежељено бирачко тело са листе бирача на председничким изборима чиме се „пружао простор за манипулације и избор Порошенка“.
Мирошњик је, такође, назвао западну заједницу координатором Кијева у злочину над становницима Украјине.
„Без америчке подршке, овај злочин (објава антитерористичке операције) не би могао толико дуго да остане некажњен и без адекватне реакције западне заједнице. Они су такође суорганизатори и координатори овог злочина над украјинским становништвом“, нагласио је представник ЛНР.
Он је навео да је одлука о извођењу војне операције довела конфронтацију унутар Украјине до нивоа унутрашњег оружаног сукоба „који је за собом повукао хиљаде жртава и потпуно ресетовање система власти у Украјини“.
Савет за националну безбедност и одбрану Украјине одлучио је 13. априла 2014. да уз учешће оружаних снага покрене велику тзв. антитерористичку операцију на истоку земље против самопроглашене Доњецке и Луганске народне републике, које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматрају се, између осталог, на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. усвојила три документа која регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и после споразума о примирју између сукобљених страна, настављају се препуцавања.
Прочитајте још:
