Познати руски ратни репортер Евгеније Подубни у својој репортажи о могућем сукобу у Донбасу, направио је анализу спремности украјинске војске за ову војну авантуру. По његовим информацијама, Украјина од 2014. године није успела да реформише војску – није било ни економске базе нити политичке воље. Фокус је био на унапређењу снага за специјалне операције, зашта није било потребно много економског улагања. Треба истаћи да су ту нешто и постигли. Поред тога, украјински генерали су обратили пажњу на извиђачко-оперативне и тактичке комплексе и судећи по свему, убедили се да је то довољно да им осигура успех у сукобу са Доњецком и Луганском.
Украјина је купила ударне турске дронове „Барјактар“ које је тек сада Кијев почео активно да користи на линији раздвајања у Донбасу. Колико их тачно има – није познато. Званично, само шест. О каквим летелицама се ради?
Историја „Бајрактара“
„Бајрактар“ је први пут полетео 2014. године. У питању је, треба признати, врло добра летелица – чак је поставила рекорд у својој класи: на 8.000 метара је летела више од 24 часа. Одмах је и почела да се користи у борбама – против Курда.
Међутим, „Бајрактар“ се прославио тек прошле године. Турска војска је покушала уз помоћ дронова да обезбеди превласт над владиним снагама у Сирији. Тај процес се претворио, чинило се у почетку, у успешну рекламну кампању. Друштвене мреже су биле пуне снимака како „Бајрактари“ уништавају сиријску војну технику. Међутим, све је то трајало три дана. Већ четврти дан дронови су почели да падају. На прву линију фронта су стигли сиријски „Панцири“ у „Букови“, а у подручју Идлиба су почели да раде и системи за ометање сигнала. Наредна три дана турске снаге су изгубиле осам „Бајрактара“. Операција Анкаре „Пролећни штит“ се завршила локалним поразом протурских снага и московским споразумом о примирју.
„Бајрактари“ су имали више успеха у последњем сукобу у Карабаху. Међутим, успех Азербејџан, по мишљењу експерата, не може да захвали само овим летелицама. Баку је деценијама градио своје оружане снаге. Ударни дронови су мали део процеса. Фокус је био у сарадњи различитих родова војске. Уз то, тренутак је био идеалан. Јерменију је раздирала вишевекторска политика, а Карабах није имао одговарајуће системе противваздушне одбране. Међутим, треба истаћи, за месец и по колико су трајали сукоби у Карабаху, Азербејџан је изгубио између 3.000 и 7.000 војника. Цена је била превисока.
„Бајрактари“ у Донбасу
Украјину гурају у ратну авантуру која се лоше може завршити по њу. При том, политичари држава НАТО-а вероватно се и ослањају управо на савремене беспилотне технологије и концепцију рата у свим сферама. Међутим, украјинска војска, без обзира на читав пи-ар Кијева, и даље је украјинска војска. Начелник Генералштаба Руслан Хомчак то добро зна – ипак је завршио Московски виши војно-командни институт у време СССР-а.
„Колико дуго ће летети украјински „Барјактари“ на небу изнад Донбаса ако Кијев крене да убија руске држављане?“, запитао се Подубни, подсетивши да је пола милиона становника Донбаса већ узело пасош Русије.
По његовом мишљењу, Москви неће бити потребно да шаље војску у Донбас – са своје територије може очистити небо од дронова, чак и да их има, не шест, већ 66. Мада, Турска их је произвела тек нешто више од сто. Руски системи, тамо где су се налазили један на један са руским дроновима, добро су се показали.
Ратни репортер подсећа, да сами по себи, ударни дронови не могу донети победу ни једној армији. Они су ефикасни само у конфликту са противником који је технички слабији, што није у овом случају. То знају и украјински генерали, али зна ли и председник Украјине?
Прочитајте још:
