Овако невеселу визију будућности света центар за средњерочне и дугорочне стратешке прогнозе америчке Обавештајне заједнице доноси у свом новом извештају под насловом „Глобални трендови 2040: још оспоренији свет“.
Кључни трендови и неизвесности
Извештаје ове врсте, уз помоћ ЦИА, Стејт департмента, Министарства одбране, НСА и других сличних служби, Национални обавештајни савет већ скоро четврт века објављује на сваке четири године, за сваку председничку администрацију кад започне мандат у Белој кући, са идејом да „укаже на кључне трендове и неизвесности који ће обликовати стратешко окружење за Сједињене Државе током наредне две деценије“.
Већ и летимични поглед на неке од ранијих извештаја показује да прогнозерима из америчке Обавештајне заједнице, ако изузмемо њихово нетачно предвиђање опадања Русије јер у своју калкулацију нису умели да укључе појаву Владимира Путина, ипак нису промакли важнији међу трендовима који обликују свет у коме живимо; али се истовремено види и да њихове исправне прогнозе Белој кући нису помогле да спречи негативне трендове по САД на које је на време била упозорена. Још у извештају из 2012, примера ради, најављено је: „Неће бити једне силе која је хегемон... САД више нису ’глобални полицајац‘. Моћ ће прећи на мреже и коалиције у мултиполарном свету... Миграције ће се повећати... Неједнакост у оквиру држава повећаће друштвене тензије.“
Нестабилност и конфронтација
Иако релативно тачне прогнозе будућности из прошлости не могу да буду гарант да ће се и садашње прогнозе показати подједнако релевантним, извештај америчких обавештајаца о глобалним трендовима до 2040. доноси вредан увид у стање свести у данашњем Вашингтону.
А тамо преовлађује песимизам, и то не само због исказаног страха да ће „заједнички глобални изазови, попут болести и финансијских криза (...) произвести шокове који могу да буду катастрофални“, већ и зато што се читаво устројство света неумитно мења.
Ниједна држава, очекује се, „неће бити у доминантној позицији у свим регионима света и у свим областима... Сједињене Државе и Кина имаће највећи утицај на глобалну динамику“, а уз њих и Европска унија, Русија, Велика Британија, Индија и Јапан. „Геополитичко окружење биће нестабилније и конфронтативније“, предвиђа се, „уз повећан ризик од конфликта барем док не буду успостављена нова правила“.
А повећање економске неједнакости, и последични губитак поверења у институције система да ће грађанима пружити оно што им је и задатак, уз даље мигрантске притиске који се тек очекују, додатно ће погоршати тензије у оквиру држава. При чему ће, како се наводи, „друштва која су етнички и културно диверсификованија“ – као што је америчко – „бити подложнија изазовима ове врсте... Интензивирање сучељених идентитетских динамика изазваће политичку дебату и поларизацију, друштвене поделе и, у неким случајевима, немире и насиље.“
Све то пак уз „моћне корпорације које ће покушати да изврше утицај у политичким и друштвеним аренама“ и „обликовати односе унутар и између држава“. „У зависности од контекста, ови недржавни актери надметаће се и, у неким случајевима, заменити државе... Национални интереси, као и заштита националне безбедности, биће супротстављени корпоративним интересима и њиховом профиту“, опомиње се, и као примери растућег утицаја „суперстар компанија“ наводе Фондација Била Гејтса и „Фејсбук“ Марка Закерберга који је најавио покретање приватне дигиталне валуте. Његова Либра ће, прогнозирају амерички обавештајци, „редуковати контролу држава над курсом њихових валута и новчаним токовима“.
Све у свему, у 2040. чека нас пет могућих сценарија глобалних односа, предвиђа Група за стратешке будућности Националног обавештајног савета САД, и само један од тих сценарија подразумева да ће Америка тад бити онолико моћна колико више није. А и та је прогноза више израз жеље да се деси (технолошко) чудо него што је производ реалистичних очекивања. Насупрот томе, остала четири сценарија за 2040. предвиђају различите степене успона и доминације америчких конкурената, пре свега Кина а уз њу и Русије.
Идеолошке контрадикције
Какву нам будућност прогнозирају амерички стратези? Од чега они највише стрепе? И да ли и ми имамо разлога да будемо невесели као што су и они?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и историчар и публициста Срђа Трифковић.
Песимистични тон извештаја, оцењује Бранко Павловић, „израз је свести његових аутора да је бес грађана на Западу досегао толики ниво да они једноставно немају другог избора него да признају да садашње стање није добро. Али упркос исправној констатацији да садашње стање јесте лоше, њихове процене будућности веома су мањкаве и контрадикторне.“
Па се тако, указује Павловић,Кини и Русији признаје да су стабилна друштва која ће наставити да напредују, а упркос томе се износи претпоставка да ће из тих земаља доћи до одлива стручњака на Запад, што ће му омогућити нови технолошки процват – иако се управо Западу прогнозирају даља економска стагнација, друштвена нестабилност и опадање. Такође,изненадни технолошки процват означава се као предуслов за „ренесансу демократија“ – то је једини сценарио будућности у коме је Запад глобални хегемон – али се уопште не констатује чињеница да сви расположиви подаци говоре о постојању управо супротног тренда,даје све више патената који долазе са Истока, а не са Запада као што је било у време његовог успона.
Идеолошко слепило америчких прогнозера глобалних трендова Срђа Трифковић упоређује са терминалним стањем СССР-а: „Као да су у последњим фазама Совјетског Савеза били ангажовани стручњаци да дају предвиђања за период над којим они немају ни контролу нити оптимистичку визију, а истовремено из идеолошких разлога не смеју да признају да је потребно извршити и темељне реформе, и комплетну ревизију система која би омогућила његово функционално опстајање. Зато се аутори овог извештаја, упркос стварности, не одричу концепта америчке изузетности, доминације пуног спектра и оних идеолошких флоскула које Америку сада воде путем суноврата.“
Корпорације и државе
И стога, додаје Бранко Павловић, прогнозе америчких обавештајаца и стратега „можда пре свега треба да се схвате као порука њиховим савезницима – да се окупе око Америке и раде оно што им она каже или им прете разни мрачни сценарији. А нада да то може да буде спречено полаже се у мултинационалне корпорације и невладине организације, уз истовремено негирање значаја државе.“
„Технолошке компаније имају знатну моћ због тога што могу да контролишу токове информација и да обликују политички дискурс... Приватни сектор и други не-државни актери могли би да преузму посао влада и да постану примарни провајдери благостања и безбедности“, прогнозирају амерички експерти.
Међутим, указује Срђа Трифковић, „у самој Америци све више расте неповерење, како у мејнстрим медије тако и у технолошке гиганте који се сматрају за њихову продужену руку, док је управо пандемија ковида 19 ојачала улогу државе и показала колико је она важна као оквир за решавање проблема. Према томе, реч је о прогнози коју је стварност већ оповргла.“
„Забрињава то што аутори извештаја – тамошња интелектуална, обавештајна и политичка елита, дакле – не увиђају да су ужасне унутрашње неједнакости у западним друштвима, из којих и проистиче читава серија унутрашњих тензија и урушавање политичког процеса у САД, последица огромне моћи коју је стекла шачица најбогатијих. А сада се од њих, који су и изазвали проблем, очекује решење. То је немогуће,“ коментарише Бранко Павловић.
Сукоб САД и Кине
Све у свему, иако наглашава да је предвиђање будућности крајње незахвалан посао, Срђа Трифковић очекује наставак сукоба Америке с Кином,уз неизбежан пораз који ће је „свести на праву меру“: „Економски удео САД у свету је опао, са преко 40 одсто глобалном БДП-а пре неколико деценија на испод 20 одсто данас, и неминовно је да ће се ова чињеница одразити и на политичком и на геостратешком плану.“
„А да би свој даљи пад ублажила“, закључује Бранко Павловић, „Америци заправо преостаје још само једна озбиљна могућност – економска експлоатација својих савезника и паразитирање на њихов рачун. Да би то постигла, тензије са Русијом и Кином мораће да подигне на досад незапамћен ниво. Не зато што стварно мисли да може да се обрачуна са овим силама, већ да би тиме онемогућила развој њихове сарадње с чланицама ЕУ. Које ће тиме постати лакши плен.“
Прочитајте и:
