Песму „Изи слизи“ певач Ролинг стосна урадио је заједно са Дејвом Гролом, бубњарем Нирване и фронтменом Фу фајтерса. Сер Мик Џегер, пацификована рок икона, вратио се тако изворном бунтовништву рокенрола.
„Желео сам да поделим ову песму коју сам написао поводом изласка из локдауна, са много жељеним оптимизмом. Дејве, хвала ти што си ускочио за бубњеве, бас и гитару, била је забава радити са тобом на овом пројекту. Надам се да ће сви уживати у песми“, поручио је седамдесетседмогодишњи Џегер.
Мик Џегер – од бунтовника до витеза и назад
Др Александар Гајић из Института за европске студије, аутор студије о рокенролу „Звук и заједница“, каже да је Џегер једна од класичних икона рокенрола из шездесетих који је временом еволуирао у мејнстрим, односно у прихваћену фигуру. Џегер је, подсећа Гајић, добио витешку титулу и тако је на неки начин „пацификован“, односно постао је део естаблишмента поп културе у западној глобалистичкој визури.
Међутим, он заправо никад њима није припадао у пуној мери као Боно Вокс нити је био њихов портпарол него је био прихваћен као један од легендарних аутора и певача из британског таласа шездесетих година који је био окренут изворним коренима рокенрола и ритам и блуза.
„Ова песма представља повратак базичном рокенролу са жестином панк рока коме припада Дејв Грол од тинејџерских дана, али истовремено и неког андерграунд уратка двојице искусних музичара. Реч је о базичној рокенрол нумери пуној енергије, ревитализованој једном дозом бунта кога је проузроковала цела ситуација у пандемији“, оцењује наш саговорник.
„Бекство из затвора“ – бунт против виртуелног света
У првим стиховима дат је опис стања у ком су се нашли музичари 2020. године са избијањем пандемије. Реч је о понижавајућем односу где су остали без комуникације и живота на ког су навикли на основу чега Џегер говори о негативној слици света, али се нада и изласку из те ситуације.
У наставку приказује „бекство из затвора“ у ком су нас држали током пандемије, односно апсолутног локдауна у западним земљама, где кроз један аутоиронијски однос према теоријама завере показује немилу ситуацију у којој се налази свет. Међутим, у песми постоји и извесни оптимизам везан за будућност која долази.
„Ова песма је и стилски и садржински ревитализовани бунт у својој базичној форми, где га Џегер, као аутор и личност која је некад отелотворавала тај бунт, примењује на друштвену стварност коју покушава да критикује али и да улије оптимизам да ће се та прича завршити изласком у живот, за разлику од виртуелног света у ког смо сви гурнути и који нам испира мозак. Он се нада да ћемо се сви усмерити назад у рај, односно да ћемо више ценити живот какав је постојао пре будући да смо сви били у некој врсти кућног притвора“, сматра Гајић.
Џегер радикалнији од „Стонса“?
Претходну песму „Ливинг ин гост таун“, Џегер је објавио са Ролингстонсима прошле године у време глобалног карантина. На питање зашто се Џегер и овај пут није одлучио за сарадњу са матичним бендом, Гајић одговара да је могуће је да је имао радикалнији критички став у односу на остатак бенда или да му је у околностима пандемије било лакше да уради песму са једним пријатељем него са пет или шест старијих људи.
Додаје да је Дејв Грол музичар млађе генерације у односу на Џегера, али да су обојица значајни аутори у историји рокенрола. Грол припада генерацији из осамдесетих из поткултуре америчког поп-панк-хардкора, који је крајем осамдесетих дошао у Нирвану и као бубњар био у најзначајнијој групи гранџ покрета, „последње велике етапе у развоју рок музике деведесетих година кад рок почиње да опада“.
„Ова сарадња музичара две генерације је заправо један покушај да се тај бунтовнички, базични рокенрол звук и енергија пробуди и да се на тај начин ослика савремена ситуација везана за пандемијску кризу. Реч је покушају ревиталзације рок звука у савременом контексту“, каже Гајић и додаје да је „Изи слизи“ боља, животнија, мотивисанија и енергичнија песма од „Ливинг ин гост таун“.
