„На сваких 10 сати отварамо нову истрагу у вези са Кином и то није због тога што наши људи не знају шта да раде са сојим временом“, рекао је Реј обраћајући се члановима Обавештајног одбора америчког Сената током годишњег саслушања о „светским претњама“.
„Сада водимо више од 2.000 истрага које су у вези са кинеском владом“, додао је Реј, напомињући да је ФБИ последњих година забележио скок од 1.300 одсто када је реч о случајевима кинеске економске шпијунаже.
Реј је указао на једну посебно проблематичну операцију кинеске владе, познату под називом „Лов на лисице“, за коју тврди да укључује кинеске снаге које на америчком тлу спроводе „некоординисану и илегалну активност спровођења закона“ како би „претиле, застрашивале, узнемиравале илиуцењивале“ припаднике кинеске дијаспоре.
Кина је покренула операцију „Лов на лисице“ 2014. године како би открила појединце оптужене за бег из Кине након што су се упустили у корупцију или друге криминалне активности. Стотине кинеских држављана враћено је у Кину како би се суочили са оптужбама захваљујући овом програму. САД су више пута протестовале против те шеме, карактеришући је као претњу америчкој националној безбедности.
Шеф ФБИ Кину је назвао претњом број један за америчке „иновације, економску сигурност и демократске идеале“.
Директор ЦИА Вилијам Барнс и директор Националне обавештајне службе Аврил Хејнс, који су се придружили Реју на саслушању одбора у среду, сложили су се с њим у погледу обима и размера кинеске претње Америци.
Хејнс је Кину назвала „конкурентом који изазива Сједињене Државе на више поља, истовремено се залажући за ревизију глобалних норми на начине који фаворизују ауторитарни кинески систем“.
Поновила је претходно изражене сумње америчке обавештајне заједнице да је пандемија вируса корона можда случајно побегла из кинеске лабораторије, признајући притом да америчка обавештајна служба о томе не може ништа каже са сигурношћу.
Барнс је оптужио Пекинг да није био транспарентан у погледу порекла ковида 19.
Хејнс је навела и друге претње Америци, укључујући Русију, Иран и Северну Кореју, при чему је Москва оптужена за кампању сајбер напада на америчку инфраструктуру и настојању да 'подрије амерички утицај' на глобалном нивоу, док су Техеран и Пјонгјанг оптужени за изазивање нестабилности на Блиском истоку или „забијање клинова“ између Вашингтона и његових азијских савезника.
Ове четири земље су заједно „показале способност и намеру да унапреде своје интересе на штету САД и њихових савезника, упркос пандемији“, сугерише обавештајна процена, преноси Спутњик интернешенал.
