Научници тврде да слаба тачка у магнетном пољу за сада не угрожава живи свет на Земљи, али та Јужноатлантска аномалија, како је названа, утиче на рад сателита и других свемирских летелица које пролазе подручјем изнад Јужне Америке и југа Африке. На том месту кроз магнетно поље пролази виша концентрација соларних честица, што може изазвати кварове у рачунарима или струјним колима.
Узрок ове растуће аномалије је нека врста мистерије, а научници очекују да ће се та слаба тачка повећавати, преноси Бизнис инсајдер.
Жилијен Обер, стручњак за геомагнетизам са Париског института за физику Земље, наводи како постоји могућност да аномалија има везе са два огромна грумена густог стења закопаног на дубини од готово 2.900 метара испод површине Земље. Због свог састава, они ремете течни метал у спољашњем језгру Земље, који генерише магнетно поље.
Оба грумена су по запремини милионима пута већа од Монт Евереста, каже Киан Јуан, стручњак за геодинамику са Аризона универзитета. Његов тим верује да та два грумена имају ванземаљско порекло - да су остаци планете величине Марса, која се у давним временима сударила са Земљом, а видљива последица тог судара је наш Месец.
Земљино магнетно поље настаје у спољашњем језгру због вртложења течног метала, током ког се топлији и лакши материјал подиже ка получврстом плашту. Ту им се замене места, па хладнији и гушћи материјал тоне у језгро. Тај процес се зове конвекција. Проблем је, међутим, у томе што нешто на граници између језгра и плашта испод јужне Африке ствара хаос у конвекцији, слабећи тако јачину магнетног поља изнад тог дела Земље.
Може се веровати, каже Жилијен Обер, да је разлог један од груменова које истражује тим Киана Јуана.
Јуаново истраживање полази од става да су груменови заправо остаци планете Теје. После судара Теје и Земље, два дела Теје су потонула и сачувана су у најдубљим деловима Земље. Анимација показује где су та два грумена лоцирана.
Јуан наводи да су они 1,5 до 3,5 одсто гушћи него остатак плашта и да имају и вишу температуру. Када се они умешају у конвекцију, могу да изазову вртлог у уобичајеној струји тог процеса. То може довести до тога да се течни метал у језгру испод југа Африке вртложи у супротном смеру од метала у другим деловима језгра.
Орјентација Земљиног магнетног поља зависи од смера у ком се течни метал креће. Да би магнетно поље било јако, сав метал мора да иде у истом смеру. Свако подручје које је различито од уобичајене шеме, слаби укупан интегритет магнетног поља.
Ипак, постоји могућност и да ова подручја нису крива за слабу тачку магнетног поља.
„Зашто се тако нешто не дешава изнад Пацифика, где је други грумен“, запитао се Кристофер Финлеј, геофизичар са Техничког универзитета Данске.
Јужноатлантска аномалија још од седамдесетих година прави проблеме сателитима, наводи Обер. Чак и сада су проблеми присутни, па већина оператера искључује своје сателита када орбитирају изнад овог дела Земље.
Према појединим проценама научника, ова слаба тачка у Земљином магнетном пољу се повећала четири пута у последњих 200 година, док је снага магнетног поља ослабила за осам одсто од 1970. године.
Такође, примећено је да се аномалија поделила на два дела: један који је изнад океана југозападно од Африке и други који је источно од Јужне Америке.
Прочитајте још:
- НАСА прати чудну магнетску аномалију изнад Земље
- Земља улази у непознато: Mагнетни северни пол убрзано клизи ка Русији
- Оживела совјетска идеја која може да спаси планету – да ли ће Вештачко Сунце „обасјати“ и Србију?
