Црна Гора би требало да врати прву рату кредита који је узела од Кине у јулу ове године, јер у том месецу истиче шестогодишњи грејс период за кредит, који је Кина дала са роком отплате од 20 година.
Немогућност Црне Горе да исплати дуг послужила је као повод бројним европским политичарима и медијима да поново покрену тему „дужничке замке“ у коју Кина наводно уводи земље својим кредитима, рекао је Спутњику директор Института за глобализацију и модернизацију Кине при Институту за спољну економију и трговину Ванг Џимин.
„Помоћ коју Кина пружа земљама у развоју и земљама са економијом у транзицији сада често представљају у негативном светлу, на пример називајући кредитне пројекте Кине 'дужничким замкама'. Западне земље, на челу са САД, увек дочекују све на нож чим се ради о Кини. С тим у вези, Министарство спољних послова Кине више пута је позивало да се догађаји повезани са Кином не представљају искључиво у негативном светлу, и указивало је на потребу за истинитошћу, објективношћу и правичношћу“, истакао је стручњак.
Тренутно се све земље света суочавају са проблемима у развоју, додаје Ванг, и наглашава да се сви надају да ће се заједно изборити са кризом, укључујући питања економске, глобалне и регионалне управе.
„Земље би требало да се међусобно подржавају. Жеља да једни другима помогну и превазиђу потешкоће такође се уклапа у кинеску културу и менталитет. Мислим да жеља да помогну у тешка времена такође одржава осећај одговорности Кине као велике силе“, констатује експерт.
Како каже, Црна Гора, као земља која се придружила иницијативи „Појас и пут“, као и читава међународна заједница суочава се са проблемом „четири дефицита“ (термин који је увео у употребу председник Кине Си Ђинпинг)– дефицитом управљања, дефицитом поверења, мира и развоја, који се могу превазићи само правичношћу, рационалношћу, узајамним разумевањем и узајамном помоћи.
„Помоћ Кине Црној Гори у складу је са кинеским концептом изградње Заједнице заједничке судбине. Штавише, страна подршка је важан програм УН-а. Није само Кина много пута помагала другим земљама, него су и Сједињене Америчке Државе учествовале у таквим иницијативама. Присетите се, рецимо, Маршаловог плана или стварања Северноамеричке зоне слободне трговине. Жеља да се помогне је манифестација осећаја одговорности земље, и то је дефинитивно добар посао. Али ако неко користи помоћ као изговор за приговоре, у томе несумњиво нема ничег доброг“, закључио је наш саговорник.
Јасно је да се економска ситуација у Црној Гори не може ускоро преокренути, као и то да ЕУ неће променити своје услове за пружање финансијских средстава тој земљи. Притом, изгледа да Кина неће одустати од започетог пројекта. Чини се да су билатерални преговори о могућем реструктурирању отплате дуга најреалнији излаз из ове ситуације.
Претходно је ове недеље из Европске комисије поручено да ЕУ неће „враћати дугове Црне Горе” који су настали узимањем зајма од милијарду долара од Кине, а чија је сврха била изградња путне инфраструктуре у Црној Гори.
Прочитајте још:
- Црна Гора не може да врати дуг Кини, али постоје три решења
- ЕУ разматра како да помогне Црној Гори да врати дуг
