Говорећи у петак на конференцији о будућности блока у Ла Тукуету, шездесетогодишњи француски политичар осврнуо се на „социјалне немире и бес“ у Француској због неконтролисане имиграције, као и на „бирократију и сложеност“ ЕУ .
„Морали бисмо извући неке поуке из 'Брегзита' због себе. Сада је прекасно за Велику Британију, али не и за нас. Можемо пронаћи, не само у Великој Британији, већ и овде у Француској, у северним и источним регионима, грађане који желе да напустимо ЕУ “, казао је Барније.
Бивши преговарач ЕУ сматра да је одговорност ЕУ да схвати „зашто су Британци отишли“ и да је за Брисел важно „да саслуша бес који је изражен у Великој Британији и да уведе промене неопходне за боље разумевање“ као и да „умири грађане који остају у ЕУ“, пренео је Експрес.
Примедбе су уследиле после најновије анкете коју је спровео француски труст мозгова ИФОП а која је показала да ће Марин Ле Пен у првом кругу председничких избора у Француској 2022. године победити Емануела Макрона за два процента.
Макрон је изјавио Би-би-сију-у 2018. године да ће француски народ вероватно гласати за излазак из ЕУ уколико се одржи референдум сличан британском.
Рекао је да „увек ризикујете када имате такав референдум налик на британски у коме се гласа 'за' или' против' у врло компликованом аспекту“, додајући да се не би ипак кладио на исход референдума, будући да је контекст у Великој Британији и Француској „био веома различит“.
Макрон је такође јасно ставио до знања да би поздравио хипотетички повратак Британије у ЕУ, наводећи да поштује одлуку британских грађана али и да жали због резултата референдума.
Споразум о „брегзиту“
Уједињено Краљевство напустило је ЕУ 31. јануара 2020. године, што је покренуло једанаестомесечни прелазни период у ком су Лондон и Брисел закључили низ споразума, укључујући и споразум о слободној трговини.
До споразума, закљученог 24. децембра, дошло је након вишемесечних тешких преговора који су „ломили“ преко мноштва тешких тема, као што су рибарство, социјална, радна и еколошка питања.
Премијер Велике Британије Борис Џонсон споразум је оценио као „важан уговор“ који ће омогућити Британији да „преузме контролу“ над сопственом судбином.
Више од два месеца након развода обе стране су се у више наврата сукобљавале око питања попут такозваног Северноирског протокола којим је предвиђено избегавање успостављања чврсте границе са Ирском, затим царинских и ветеринарских прописа и вакцинације против ковида 19.
