Марина је заједно са супругом Мирославом (30) пре шест година покренула бренд Племенита уља. Данас у Крагујевцу где и живе, обављају и производњу.
Пунећи кутије тек направљене креме, Марина упоредо и снима кратак филм за Инстаграм профил фирме. Тамо имају 19.300 пратилаца, а они свакодневно добијају информације не само о производима Племенитог уља, већ и преко потребне савете за негу коже. У форми слика, реченица, кратких филмова.
„Људи воле посвећеност, тако да мислим да је боље објавити и само једну квалитетну објаву недељно него на силу само качити фотографије производа само да би објавили нешто. Најбоље су реакције на видео-садржај када ми објашњавамо о производима. Фејсбук више није толико забавна платформа и ту су нам старе и верне муштерије које већ дуго користе наше производе. Тик-ток ми је занимљив, и имам пар видеа, али је јако захтевно само правити садржај за друштвене мреже, а уз то и бити у контакту са купцима, производити све производе, паковати производе, пријављивати поруџбине и слати их“.
Експериментисање им је у крви
На студијама Природно-математичког факултета где су се Марина и Мирослав упознали, донели су одлуку да отпочну производњу уља. Обоје воле да експериментишу.
„Експериментисање нам је у крви, нон-стоп нешто осмишљавамо, испитујемо, мућкамо, и стално се трудимо да будемо иновативни“, наводи Марина.
У почетку њихова иницијална идеја су била етерична уља, пошто су на дипломском правили и истраживали више о њима. Међутим, било је потребно пуно земље да се обрађује да би се добила етерична уља, па су се одлучили за хладно цеђена уља.
„Кренули смо од уља дивље руже, а потом смо ширили асортиман, опет са јако ретким и траженим уљима, попут уља семена купине, малине, шљиве, кајсије“, каже Марина за портал Плодна земља.
Добитници су бројних признања, међу којима су награде за њихову предузетничку идеју, признање на Викенду иновација, међународна награда за најбољу студентску бизнис идеју, између осталих и прво место на конкурсу Зелене идеје.
Почетак само са машином за хладно цеђена уља
Почели су са улагањем од 5.000 евра и то за машину за хладно цеђење уља, а касније су купили селектор семена, сушару, крцкалицу.
„И на крају смо тек изградили халу. Сировине смо набављали у почетку од мојих родитеља, који се баве производњом џемова, а касније од других произвођача, који се такође баве производњом џемова. Имали смо семе шипурка као нус-производ из производње џемова, па смо се зато одлучили да кренемо баш од њега, да изолујемо уље. Сировина се врло тешко припрема за изолацију уља. И веома су мали приноси уља, тако да за цео дан може да се добије тек око два литара уља“, наводи она.
У понуди Племенитих уља тренутно је око 20-ак производа, углавном све могу да користе и мушкарци и жене, па чак и бебе и деца могу да користе пет основних уља (ружу, малину, купину, шљиву, кајсију). Осим уља и серума, у понуди су и креме, млека за тела, чији процес производње није презахтевна и не захтева пуно времена, за разлику од уља код којих је процес производње јако дуг и компликован.
„Најинтересантнији производ из наше понуде је златни серум, који у свом саставу поред хладно цеђених уља, садржи и етарска уља смиља и yланг yланга и честице 24к злата који делује на регенерацију коже и успорава процесе старења коже редовном употребом“.
Састојци се налазе у природи
Марина и Мирослав сами беру само русу траву, коју налазе у природи, не баве се узгајањем, јер она свуда расте сама.
У зависности о ком биљу или плоду је реч зависи колико ће се добити уља. Најмањи је код уља дивље руже јер из 100 кг семена може да се добије од 1-3 литра уља. Свако хладно цеђено уље након цеђења мора да одстоји 48 ч да се сталожи, па нека од њих након таложења захтевају и филтрацију уколико су заостале ситне честице од семенки у уљу. За неке као што је шипурак, припрема сировине је сезонски посао од септембра до половине децембра.
„Количина уља која може да се добије из сировине зависи поред осталог и од броја сунчаних дана у години, надморске висине на којој је биљка расла и још пуно других фактора. Чување уља не захтева посебне услове, битно је само да нису на температуре изнад 40 степени и да нису директно изложена светлости, због чега се чувају у тамним стакленим боцама. Али је најсигурније, ипак, чувати их у фрижидеру“.
Целокупан процес од производње до продаје обављају породично.
„Све и даље радимо сами, укључујемо по потреби остале чланове породице, свако се труди да нам помогне колико може. Тако на пример, Мирослављев тата је најчешће у производњи, његова и моја сестра пишу и пакују поруџбине, сипају уља у бочице, а свекрва пуни бочице и чува децу“.
Купци Племенитог уља су људи који имају неки кожни проблем који желе да реше, љубитељи хладно цеђених уља и природне козметике.
„Када је реч о нези природним препаратима рекли бисмо свима да дају шансу природној козметици без парабена, етанола, конзерванаса и штетних хемикалија. Кожа ће бити захвална“, навела је Марина као савет.
Прочитајте и:
