Овако социолог Владимир Вулетић коментарише почетак онлајн консултација о изборним условима у Србији. Свој став о дијалогу Вулетић заснива на чињеници да Србија у вишестраначје није ушла скоро, већ пре тридесетак година. Због тога је, како каже, дијалог „измишљање топле воде“.
„Правила су мање-више јасна, зна се шта се очекује и како треба да се понашају институције. Не знам шта би могао да буде исход дијалога, осим нечега што већ постоји у уставу и законима“, каже он.
Међустраначки дијалог зависи од очекивања страна
Европарламентарци који посредују у дијалогу (шеф посредничког тима је Владимир Билчик, а у њему су и Тања Фајон и Едуард Кукан) прво би требало да разговарају са представницима политичких странака заступљеним у српском парламенту, почевши од најзаступљенијих странака, а потом и са странкама које су бојкотовале парламентарне изборе.
Истовремено, шеф српског парламента Ивица Дачић, најавио је да ће почети да заказује консултације и са странкама које не желе посредовање ЕУ, као што су СРС, ДСС, Доста је било и Српски патриотски савез. Европарламентарци обавестиће Дачића о резултатима разговора до 7. маја, а дијалог неће почети пре јуна, рекао је председник српске Народне скупштине.
Толико корака који би требало да претходе отпочињању дијалога доводи у сумњу речи Тање Фајон, према којима би дијалог требало окончати „много пре предстојећих избора“.
Када ће дијалог бити окончан, према Вулетићевим речима, зависи од тога шта се од њега очекује, као и од тога колико су стране које учествују у дијалогу спремне да постигну договор.
„Уколико су стране спремне да постигну договор и уколико постоји добар темељ и основ за постизање договора, онда није касно. Али, ако странама дијалог служи за неке друге сврхе, онда је касно кад год да је почео. У том смислу, то све зависи од контекста и од тога шта се дијалогом жели постићи“, напомиње он.
Оно што ствара проблеме је несразмерност снага преговарачких страна, додаје Вулетић – јако је тешко водити дијалог ако на је на једној страни политичка снага са преко педесет одсто подршке јавности, а на другој се налазе ванпарламентарне странке чији је прелазак цензуса упитан, поготово ако обе стране очекују да буду третиране као равноправне.
Важно је обезбедити легитимитет избора
Новинар и програмски директор Демостата Зоран Пановић залаже се, како каже, да међустраначки дијалог прерасте у неку врсту сталне конференције, а о томе да ли је касно или не за отпочињање дијалога у овом тренутку сматра да се ради о психолошкој игри, јер датум парламентарних избора не знамо. Знамо само да ће локални и председнички избори бити одржани 2022.
„Дијалог од тога и зависи, да ли се пројектује за парламентарне изборе и када ће они бити“, каже он и додаје сматра да око председничких избора не би требало да се води неки посебан дијалог.
„То је за и против Вучића и мислим да је једино што би опозиција могла да уради јесте да ТВ дуел буде пред први круг, као у Хрватској. У Хрватској је свих 12 кандидата стајало заједно. У српском формату, то би значило да би Вучић морао да стоји и са неким озбиљним опозиционим кандидатом, са неким својим „електричним зечевима, које би убацио, али, вероватно и са неким бизарним кандидатима, каже Пановић.
Дијалог ће, према речима нашег саговорника, имати смисла једино ако у њему учествују партије које су бојкотовале прошле парламентарне изборе, јер партије које су учествовале на прошлим изборима су учешћем показале да им изборни услови одговарају.
„Али, наравно, и те партије желе да се промовишу јер дијалог је идеално место за то“, наглашава он.
Дијалог би, према Пановићевом мишљењу, требало да обезбеди легитимност изборима и због тога је важно да успе. И прошли избори били су легални, али на следеће би требало да изађе што више опозиционих партија.
„Ако, на пример Вук Јеремић изађе, а Ђилас не изађе, то су успели избори. Успели су чак и ако Ђилас и Јеремић бојкотују, а Бошко Обрадовић изађе. Што више њих изађе, избори ће бити легитимнији“, закључује Пановић.
