Овако дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић коментарише економску ситуацију у тој земљи, а у светлу чињенице да је јавни дуг Немачке прешао две хиљаде двеста милијарди евра, што је око 80 одсто БДП-а те земље.
„То је више него што прописују правила еврозоне, али та правила су и овако суспендована сасвим сигурно до краја ове, а вероватно и следеће године. Наиме, на нивоу целе ЕУ је договорено да се суспендује правило по коме јавни дуг не би смео да пређе 60 одсто БДП-а, из простог разлога што се процењује да уколико се државе сада не задуже, неће моћи да спасу своје привреде, као и да ако сада уложе у привреду задуживањем касније ће, када прође пандемија, то лакше моћи да отплате“, објашњава Радичевић.
Немачки политичари чекају да вакцина одради своје
Како додаје, евидентно је да се политичари у Немачкој буквално праве луди по питању евентуалног заустављања привреде на, рецимо, две недеље, како би се спречио трећи талас вируса. Уместо тога чека се на то да се вакцинише довољан број људи како би привреда оживела, а у међувремену држава спроводи мере подстицаја.
„Међутим, у Немачкој та помоћ привреди не изгледа тако идеално као што би се могло очекивати ако се погледа степен задуживања земље. У овој ситуацији највише су настрадали мали привредници и процене су да ће око 25.000 малих привредника отићи у стечај. Један од великих разлога је не само то што државна помоћ није довољна, већ и то што она изузетно касни, па су, примера ради, угоститељи недавно примили надокнаде за новембар и тек сада попуњавају формуларе за јануар. Цела процедура пријаве за ту помоћ је толико бирократска и компликована да многи одустају од пријава и тај гнев, пре свега према министру економије Петеру Алтмајеру је све већи, нарочито међу малим, али и средњим привредницима који су поприлично незадовољни јер сматрају да држава спасава само велике компаније, а ови средњи и мали – како се ко снађе“, примећује Радичевић.
Он подсећа да је немачка влада још прошле године изашла са неколико пакета помоћи привреди.
„Један део је био усмерен на покушај да стране фирме и страни власници не покупују највредније немачке компаније које су у тренутку пандемије дошле у финансијски ћорсокак и неке од великих компанија, углавном оне из авио-индустрије, искористиле су могућност да им држава практично „уђе“ у капитал, односно да откупи део акција. Чини ми се да је највећи део новца отишао управо на то, да држава привремено купи део компанија попут Луфтханзе, да би када прође криза продала натраг тај део сувласницима тих компанија“, објашњава овај новинар.
Такође, један део помоћи је, подсећа наш саговорник, отишао ка малим привредницима, а један фриленсерима и слободним уметницима, онима који немају стално запослење.
„Та помоћ је била издашна на почетку кризе и људи су у марту, априлу и мају прошле године добијали по три хиљаде евра, али су сада, на пример, слободни уметници попут глумаца у јако тешкој ситуацији, јер након те суме нису добили ништа од државе, а ништа из њихове бранше није радило да би могли да зараде“, указује Радичевић.
Кључна мера – субвенционисање скраћеног радног времена
Наш саговорник напомиње да већина великих компанија и корпорација у Немачкој користи и могућност такозваног субвенционисаног скраћеног радног времена.
„Фирме су вишак радника послале на принудне одморе, а држава им исплаћује добар део плате. Тиме држава, са једне стране, држи под контролом незапосленост и одржава социјални мир, а са друге стране помаже те компаније да у тренутку када буду имале већу производњу раднике могу одмах да врате у погоне“, каже Радичевић.
Ипак, како додаје, немачка економија је веома разноврсна и добар део њене извозне оријентације се заснива на скупим производима, попут аутомобила или производних машина.
„Тај део привреде није много погођен и потражња за новим аутомобилима полако почиње да се враћа у старе токове. Прошле године је, рецимо, овдашњи највећи произвођач „Фолксваген“ остварио рекордне профите, упркос пандемији и локдаунима. Немачка зарађује на извозу скупе и високософистициране робе, а та потражња није скроз пала, па видимо да се људи из аутомобилске индустрије не „чупају за косу“, нарочито јер са мером субвенционисања скраћеног радног времена успевају да буду подстакнути од стране државе иако им та помоћ, заправо, можда и није потребна. Дакле, највећи произвођачи нису у толикој мери осетили негативне ефекте целе ситуације, па када се њихова производња и извоз врати на старе гране, самим тим ће и немачка економија брзо стати на ноге“, верује наш саговорник.
Помоћ ЕУ Немачка усмерава ка својим тржиштима
Када је реч о утицају немачке економије на економије других земаља еврозоне, Радичевић каже да је Немцима врло важно да њихова главна тржишта стану на ноге и имају куповну моћ.
„Немачка је зато и прихватила да се у овом европском пакету помоћи Европска унија задужује заједнички. То је Немцима некада било незамисливо, а главни разлог зашто су на то пристали је тај што ће добар део тог новца отићи у Шпанију, Италију, Француску, Грчку, дакле у оне земље које су највећи купци немачке робе, јер када се те земље опораве и почну да купују немачку робу и опоравак Немачке је сигуран“, категоричан је Радичевић.
У том смислу, закључује саговорник Спутњика, Немачка врло промућурно ту помоћ Европске уније у доба пандемије не усмерава ка себи, већ ка својим тржиштима.
