Многи су овакав потез Русије, која се последњих година прикључила нафтном картелу ОПЕК, да би учествовала у балансирању тржишта „црног злата“ – понуде, потражње па самим тим и цене – пожурили да прокоментаришу као крај нафтне ере. Ова дефиниција чује се, додуше, све чешће, у различитим контекстима и са мање или више скривеним мотивима оних који тврде да су будућност обновљиви извори енергије. Ипак, енергетска транзиција је неизбежна, а пандемија короне и прошлогодишње заустављање путовања људи, транзита робе па и многих фабрика указује да ће се енергетске стратегије, појединачне и глобалне, писати поново.
О томе да ли је нафтна ера на заласку, хоће ли и природни гас бити протер(ив)ан као енергент који није „зелен“, или ће се показати тачном оцена саговорника „Енергије Спутњика“, који су прошле године, у овој истој емисији тврдили да ће угаљ, сирова нафта и природни гас — који данас чине око две трећине потрошње енергије на планети, бити и даље најзаступљенији енергенти, треба ли и Србија да пише нову стратегију по питању нафте и гаса Јелица Путниковић данас разговара са енергетским стручњаком проф. др Петром Станојевићем, посебним саветником у Министарству рударства и енергетике Владе Србије.