Масовна вакцинација у Србији почела је 19. јануара, а један део државног врха примио је вакцине још крајем децембра прошле године. До сада је дато више од три милиона доза цепива – прву дозу примило је више од 1,8 милиона становника, а другу више од 1,2 милиона. Ипак, поједини експерти упозоравају да вакцинација тече споро, а да људи у цепива и даље немају поверење.
Грађанима су на располагању четири вакцине: руска „Спутњик Ве“ (Sputnik V), кинеска „Синофарм“, британско-шведска „АстраЗенека“ и америчко-немачка „Фајзер/Бајонтек“. Све захтевају примање две дозе да би досегле максимум своје ефикасности.
Руска вакцина „Спутњик Ве“
„Спутњик Ве“ вакцина састављена је од компоненати – у себи нема целу честицу корона вируса. Она садржи вирусни вектор, измењену варијанту неког другог вируса, који се не умножава, а који у себи носи ген патогена, тј. корона вируса. Другачија је од оних које су направљене на сличан начин јер за прву и другу дозу користи различите вирусне векторе. У течном облику треба да се чува на -18,5 степени Целзијуса, а у сувом од 2 до 8 степени.
Клиничка испитивања ове вакцине утврдила су да се код већине особа прва антитела стварају за око три недеље од примања прве дозе и да је делотворна око 92 одсто, што значи да је толики проценат испитаника имао позитиван налаз на антитела након примања друге дозе. Концентрација антитела у организму остала је непромењена у току њеног праћења.
Главна дилема везана за „Спутњик Ве“ која се у међувремену појавила је – да ли је безбедна за особе старије од 60 година? Одговор је: да.
„Вакцина је код нас стигла с папирима за регистрацију у којима је стајало да је вакцина безбедна до 60 година зато што смо пожурили с употребом руске вакцине, па је стигла с тим папирима, првом регистрацијом те вакцине. У међувремену је у Русији завршено испитивање за старије од 60 година и тамо је добила дозволу и почела да се употребљава отприлике кад и код нас, с тим што се у Русији употребљавала без ограничења. То је био чисто технички проблем, јер се ради о потпуно истом производу“, појашњава за Спутњик вирусолог и микробиолог др Миланко Шеклер.
Давање „Спутњика Ве“ особама старијим од 60 година одобрено је 25. децембра 2020. године.
Кинеска вакцина „Синофарм“
За разлику од осталих наведених у овом тексту, вакцина „Синофарм“ направљена је „по старом рецепту“, што значи да није састављена од компоненти, већ у себи има целу умртвљену честицу корона вируса. Чува се на температури од 2 до 8 степени Целзијуса.
Док остале вакцине развијају имунитет већ након прве дозе, ово цепиво због начина прављења то чини спорије, најраније око две недеље после примања друге дозе. Међутим, према најновијим тврдњама научника са Кембриџа и Оксфорда, она је најотпорнија на мутације вируса баш зато што носи целу честицу вируса. Најновија испитивања у УАЕ показала су да је ефикасна до 90 одсто.
Због споријег стварања антитела и ниже ефикасности од већине вакцина, главна дилема везана за „Синофарм“ је – да ли ће да нас заштити? Одговор је: да.
„Хоће. Апсолутно. Европска агенција за лекове као минимум за регистовање вакцине захтева ефикасност већу од 50 одсто. То не значи да ’Синофарм‘ има толико ниску ефикасност. Напротив. Податак који су Емирати изнели после шест милиона употребљених доза вакцине су релевантији и тачнији него кад се нешто ради на 30 хиљада. Тако да нема забринутости. То што је спорија ништа битно не мења, сем да човек који је примио кинеску вакцину треба да тога буде свестан и да се пажљивије и дуже чува док не настане потребан ниво заштите“, појашњава Шеклер.
Британско-шведска вакцина „АстраЗенека“
Вакцина „АстраЗенека“ направљена је на сличан начин као и „Спутњик Ве“. Разлика је у томе што она за прву и другу дозу користи исти вирусни вектор. Чува се на температури од 2 до 8 степени Целзијуса, најдуже шест месеци.
Клиничка испитивања „АстраЗенеке“ утврдила су да је њена делотворност код млађих од 65 година 76 одсто, а код старијих 85 одсто. Иако се чини да је ефикасност ниска, истраживања су показала да ова вакцина већ неколико недеља након прве дозе спречава теже облике болести и хоспитализацију у чак 95 одсто случајева, а након друге у читавих 100 одсто случајева.
Ипак, вакцинација појединих пацијената овим цепивом довела је до стварања крвних угрушака у организму, због чега је имунизација „АстраЗенеком“ у неким земљама обустављена, а у неким је као услов за примање одређена старосна граница. На 34 милиона датих доза откривена су 222 случаја тромбозе повезаних са вакцином, а умрло је око 30 људи. Европска агенција за лекове размотрила је ситуацију и проценила да корист „АстраЗенеке“ превазилази ризик који ствара.
Главна дилема у случају „АстраЗенеке“ је – да ли носи ризик од стварања крвних угрушака? Одговор је: није доказано.
„Ја стварно не мислим да је она опасна. Чак и та чињеница о којој се говори, о крвним угрушцима, нисам сигуран да је ико објаснио на основу којих података је утврђено да је тај крвни угрушак настао баш због вакцине. Друга ствар, то је британско-шведска компанија. Вакцина се користи у Великој Британији, Шведској, највише у Финској, такође без икаквог ограничења. Онда добијете тумачење, ја бих рекао политичко, чим се од земље до земље разликују услови под којима се вакцина користи. Чим те одлуке доносе политичари, када се користи, а када не, мени то одмах ’смрди‘. У Србији је ’АстраЗенеку‘ примило више од 200.000 људи, да куцнем о дрво, нико није имао никакав проблем“, напомиње Шеклер.
Америчко-немачка вакцина „Фајзер/Бајонтек“
„Фајзер/Бајонтек“ је РНА вакцина. Такође је састављена од компоненти, али не садржи вирусни вектор, већ у себи има искључиво део генетског кода патогена, тј. корона вируса. Разликује се и по томе што треба да се чува на температурама од -80 до -60 степени Целзијуса, најдуже шест месеци, и од 2 до 8 степени, до пет дана.
Клиничка испитивања показала су да „Фајзер/Бајонтек“ у више од 85 одсто случајева развија имунитет за око две недеље од примања прве дозе, а након добијања друге у око 95 одсто случајева. Антитела неколико месеци циркулишу у организму након примања обе дозе, а њихова концентрација за то време не опада значајно.
Због ниских температура на којима мора да се чува, појавио се проблем у дистрибуцији ове вакцине, јер многе здравствене установе немају замрзиваче који могу да одрже тако ниске температуре, па је главна дилема везана за „Фајзер/Бајонтек“ – да ли може да буде опасна због могућих проблема са складиштењем? Одговор је: није доказано.
„Тачно је да је логистички много захтевнија од осталих вакцина, баш због те чињенице о ниским температурама на којима мора да се чува, односно времену за које она мора да се потроши од момента када се бочица отвори, вакцина раствори и стави на собну температуру. Дакле, постоје ограничења, којом брзином тих шест доза из бочице треба да се потроше. Нормално је да то доводи у ризик, да може да се погреши. С друге стране, знам људе који су вакцинисани ’Фајзером‘, а који имају ’нуле‘, девет недеља после примљене вакцине. Ја не улазим у то да ли су разлози ти које смо навели. Имамо их међу здравственим радницима који су у јануару први вакцинисани ’Фајзером‘, јер смо само њу тада имали. Веровали или не, међу тим људима имате на десетине њих који дан данас имају ’нулу‘ – нула антитела“, истиче Шеклер.
Стерилитет – неоснована тврдња
У последње време у јавности се много полемисало и око тога да ли вакцине могу да изазову стерилитет. Научних доказа за ту теорију за сада нема, али поједини стручњаци тврде да тако нешто није немогуће када су у питању вакцине које су прављене „по новим рецептима“. Шеклер све то коментарише иронично:
„Значи, Американци дају свом народу вакцине да би их стерилисали, како би их било што мање. Руси дају своју вакцину свом народу исто да их сатру, да немају више деце и да нестану с лица Земље. Британци своју вакцину дају да сви нестану и Кинези исто праве вакцину да сатру све своје генерације, да нема деце. Је л’ то закључак?“
„Вакцина је пребрзо направљена“
Многи су скептични и када је у питању време за које су вакцине направљене. Шеклер на то каже да вакцина може да се прави и 20 година, а да на крају буде опасна, али и да може да се направи и за кратко време, а да буде сигурна. Ту тврдњу подупире причом о Лудвику Хиршфелду, пољском бактериологу и имунологу који је радио у Швајцарској, пријатељу Арчибалда Рајса и проналазачу крвних група.
„Када се са Србијом десило то што се десило 1914. године и када се појавио тифус који је убио на стотине хиљада људи, на позив Арчибалда Рајса он као велики експерт за епидемије долази 1915. у Србију да помогне. Отишао је у Ваљево, центар заразе. Тај човек није хтео да се повуче, да се врати у Швајцарску, већ је добровољно довео и своју супругу и са српском војском се повлачио преко Албаније. Тај човек је на Солунском фронту, видевши колико српска војска страда од паратифуса А, Б, Ц, колере и трбушног тифуса, у подрумским просторијама за неколико недеља произвео петовалентну вакцину, инактивисану. Војвода Мишић се први вакцинисао, а потом и свих 110.000 српских војника, који су касније ослободили Србију. Нити клиничка испитивања, нити године. Причамо о недељама. Само добра намера и знање“, закључује Шеклер.
Сазнајте више о светском „рату“ за вакцине у емисији „Нови Спутњик поредак“:
