У том смислу, наводи се, Република Српска водила је одбрамбени рат од 1992. до 1995. године, а са становишта муслиманске политичке и верске елите у БиХ грађански рат је несумњиво био џихад за ослобађање муслиманских земаља од неверника и успостављање исламске државе засноване на шеријатском закону на Балкану.
Формирање одреда „Ел муџахедин“, као службене јединице Седме муслиманске бригаде Трећег корпуса такозване Армије БиХ, коју су сачињавали страни терористички борци из целог света, њихов модус операнди, методе ширења пропаганде и везе са међународним терористичким организацијама откривају карактер и природу грађанског рата у БиХ са становишта муслиманске политичке и верске елите у БиХ (Алије Изетбеговића, СДА и босанског улема), истиче се у Извештају.
Такозвана Армија БиХ створена је као средство СДА и исламизована је и као таква била је поприлично моноетничка и муслиманска, те стога није имала морално право да изврши задатак да обезбеди националну и социјалну равноправност за сва три народа у тадашњој Републици БиХ, пише у Извештају ове комисије, чије делове преноси Срна.
Директни резултати грађанског рата у БиХ, који је био кобан за главне учеснике и маргиналан за странце који су интервенисали непозвани, били су вишеструки, а непосредан повод био је референдум о независности 1992. године, којим је игнорисана изричита воља Срба из БиХ да остану у Југославији, земљи у којој су живели од 1918.
У Извештају је истакнуто да узајамна нетолеранција, па и мржња, између свих бивших југословенских националности, посебно између три главне компоненте Социјалистичке Републике БиХ (Срба, Хрвата и Муслимана), која је била прикривена током трајања југословенске државе, експлодирала је одмах након што су уклоњена ограничења током оружаних сукоба који су се истовремено разбуктали у свим деловима бивше Југославије, преноси Танјуг.
