У видео поруци која је објављена у уторак, Зеленски је навео да је на заседању политичких саветника „нормандијске четворке“ 19. априла разматрало обнављање режима потпуног прекида ватре и дат је предлог за састанак на контакт линији како би се ситуација што је више могуће разјаснила.
„Одлазим тамо сваког месеца. Господине Путине! Спреман сам да идем и корак даље и позовем вас да се сретнемо у било ком делу украјинског Донбаса, где се води рат“, рекао је Зеленски обраћајући се председнику Русије.
Зеленски је истакао да је Украјина спремна да се бори за мир дипломатским путем и истовремено се припрема да се брани.
„Шта се данас дешава? Велики број руских трупа концентрисан је у близини наших државних граница. Званично Русија ово назива обуком. Незванично, цео свет такве ствари назива уценама. Да ли нас то брине? Да. Да ли Украјиа и њени међународни партнери захтевају да се трупе повуку са наших граница? Да. Јер, Русија стално понавља да жели мир, али истовремено ствара све предуслове за ескалацију. Да ли је то логично? Не. Да ли је неочекивано? Не. Да ли то значи да је ескалација неизбежна? Не. Да ли Украјина жели рат? Не. Да ли је спремна за њега? Да. Да ли ће Украјина престати да се бори за мир дипломатским путем? Никада“, наводи се у саопштењу објављеном на Телеграму.
Украјински лидер је додао да ће се Украјина увек бранити, као и да ће у случају рата обе стране изгубити, јер се ради о милионима живота.
„Хоће ли се Украјина бранити ако се нешто догоди? Увек. Наш принцип је једноставан – Украјина не започиње рат прва, али се увек бори до краја“, нагласио је председник.
Подршка Запада
Он је додао да Украјина има подршку западних земаља и НАТО-а, који су спремни да јој пруже финансијску помоћ, као и да Русији уведу још оштрије санкције.
„Не бојимо се, јер имамо снажну подршку међународних партнера. Разговарао сам са лидерима Сједињених Америчких Држава, Француске, Немачке, Велике Британије, Турске, сa председником Савета Европе и генералним секретаром НАТО-а. Они су, као и сви други партнери, на нашој страни. Они одлично виде праве мотиве Русије. Спремни су да нас финансијски подрже. Спремни су да уведу још оштрије санкције и усвоје оштрије резолуције“, објаснио је украјински лидер.
Западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног интензивирања „агресивних дејстава“ Русије у Украјини. Вашингтон је изјавио да постоји ескалација „руске агресије“ и премештање руских трупа на Криму и на источној граници Украјине.
Сукоб на истоку Украјине
Сукоб у Донбасу траје већ седам година, у борбама је страдало више од 13 хиљада људи. О решавању ситуације разговара се на састанцима контакт групе у Минску. Стране су усвојиле неколико докумената усмерених на решавање сукоба, али се размена ватре наставља.
Од 27. јула прошле године на снази су и додатне мере за обезбеђивање примирја. Ове мере подразумевају потпуну забрану пуцања, размештања наоружања у насељима и у њиховој близини, офанзивних и извиђачко-диверзантских акција. Осим тога, предвиђена је дисциплинска одговорност за кршење прекида ватре. Наредбе о прекиду ватре које садрже мере за његово одржавање морају бити на снази све док се сукоб не реши у потпуности.
Међутим, од краја фебруара у региону су почеле да се повећавају тензије: ОЕБС извештава о значајном повећању броја кршења прекида ватре, а устаници наводе да Оружане снаге Украјине у гранатирању користе артиљерију. У нападу украјинског дрона на село Александровско 3. априла, погинуло је једно дете. Самопроглашене републике сматрају да Кијев припрема офанзиву великих размера.
У Москви су тренутну ситуацију назвали опасном, јер би на истоку Украјине поново могао да се разбукта грађански рат. Како је приметио портпарол руског председника Дмитриј Песков, Русија у овим условима предузима мере да осигура своју безбедност. Он је додао да кретање трупа на територији земље не би смело никога да узнемирава, јер Москва никоме не представља претњу.
Прочитајте још:
