Косановић, активиста Српског народног већа (СНВ), присуствовао је обележавању 76. годишњице пробоја логораша Јасеновца на ком је говор одржао председник Хрватске Зоран Милановић. Претходно су венце положили Андреј Пленковић са представницима владе, а потом и председник парламента Гордан Јандроковић.
Милановићева представа на полагању венаца у Јасеновцу
У Милановићевој петпарачкој представи, како је Косановић зове, не учествује само он, већ и други актери хрватске политике, само не представници жртава, односно српског, јеврејског и ромског народа. У тој Милановићевој представи учествују и новинари, јер су њихова питања везана за дневну политику и доливање уља на ватру, а не за оно због чега су се људи окупили, каже Косановић.
Милановић је, наиме, искористио одавање поште страдалима у Јасеновцу да би боцнуо премијера Пленковића, критиковао филм „Дара из Јасеновца“, који је назвао јефтиним и неуверљивим, али и за полемику са понеким новинаром. Тако је ушао у вербални окршај са Косановићем, а повод је био незгодно питање новинара због чега Милановић не помиње реч геноцид.
Милановић га је упитао да ли је овде као новинар или као политичар, устврдивши да је Косановић „до грла у сукобу интереса“.
Косановић примећује да сви хрватски званичници који дођу у Јасеновац по сваку цену избегавају реч „геноцид“, а да је Милановић на питање о геноциду над Србима одговорио на „скандалозан начин“.
„Рекао је да су се у Јасеновцу геноцид и расни закони односили на Јевреје и Роме, а да је геноцид почињен над босанским Србима, мислећи на Козару. Онда је почео да релативизује говорећи како су неки хрватски Срби добро живели у Загребу, а неки су настрадали… Он није негирао геноцид над Србима из Хрватске, али из онога што је изговорио, сваки просечно интелигентан грађанин би могао да извуче тај закључак“, каже Косановић.
Тужно је када један високи хрватски званичник изговара тако нешто у било којој ситуацији, поготово на месту на коме је геноцид извршен. Тужно је такође и то што ни после 76 година од краја Другог светског рата у Хрватској не постоји чврста дефиниција онога што се догодило у Јасеновцу, додаје Косановић.
Шта је Шумадија за хрватског председника
Косановић сматра да је непримерено и што је, приликом церемоније у Јасеновцу, Милановић нашао за сходно да, у сврхе свог обрачуна са ХДЗ-ом, пејоративно говори о Шумадији, као симболу примитивизма. За Косановића је то еклатантан пример културног расизма.
„Дотакао се Шумадије како би још једном, са некакве, ничим изазване позиције културне доминације, с висока бацио око на регију, као што баца на Србију и БиХ када год му се за то пружи прилика, кад год се потегну регионалне теме. Тако је рекао да су се ХДЗ-овци у центру Загреба окупили и спојили столове као да су у Шумадији. То је речено на начин који би у културолошком смислу био понижавајући за становнике Србије и Шумадије. Грозим се термина као што је „расизам“, али то има елементе културног расизма“, оцењује Косановић.
У Спомен парку Јасеновац обележена је, подсећамо, 76. годишњица пробоја последњих заточеника из тог усташког логора, а венце и цвеће одвојено су положили председник, премијер, председник парламента Хрватске и представници народа жртава и антифашиста.
Милановић је цвеће, једну ружу и каменчић по јеврејском обичају, положио са некадашњим шефовима хрватске државе и последњим председавајућим председништва СФРЈ Стипом Месићем, некадашњим председником Ивом Јосиповићем и бившом премијерком Јадранком Косор.
Милановић је новинарима рекао да је у његовој делегацији требало да буде и представник антифашиста, али је изостао јер, како је рекао, његово удружење зависи од Пленковићеве милостиње. Милановић је рекао да „једна страна претерује да је ту убијено 700.000 људи“ и додао да си тиме чини штета, како је навео, истини и српском народу.
