Цену стоке која је, по оцени произвођача била ниска и претходних година, поред смањене продаје меса због затворених ресторана, угоститељских објеката, хотела услед пандемије ковида, додатно су срозали увозници куповином јефтиног меса у Европској унији. Домаћи произвођачи су тиме доведени до пропасти.
Цена свињског меса, најзаступљенијег у продаји, у ЕУ је на годишњем нивоу пала 9,5 одсто јер није могла да га прода свом традиционалном купцу, Кини, што због пандемије, а што због афричке куге свиња.
Захваљујући конкурентној цени она је успела да „удоми“ део својих вишкова меса и на нашем тржишту.
Свињско месо је тако у трговинама са 500 динара за килограм бута пало на око 450 динара, јунећег са 800 на око 750, а јагњећег које се почетком прошле године продавало за око 900 динара за килограм пало је на мање од 700 динара.
Произвођачи меса на ивици пропасти
Због тешке ситуацију у којој су се нашли сточари Министарство пољопривреде је одлучило да до краја ове недеље буду повећане цене стоке, па ће килограм живе ваге када су у питању свиње бити 150 динара по килограму, а јагњади 250 динара. Уз то, „због објективних околности у динамици производње и поремећаја у ценама“, сточарима ће, како су напоменули у Министартсву, након усвајања ребаланса буџета, исплата субвенција бити посебно убрзана.
Саговорници Спутњика, пољопривредник Златан Ђурић из Ноћаја код Сремске Митровице који је производњу сасвим „утањио“, али и секретар Удружења за сточарство у Привредној комори Србије, Ненад Будимовић сматрају да је пандемија само додала проблемима сточара који су на тежину положаја указивали и пре короне.
Ђурићи чије десеточлано домаћинство обрађује девет хектара оранице, иако имају одличне капцитете за тов око 100 јунади, 250 свиња у једном турнусу, силосе, сву комплетну опрему, механизацију, нису се усудили да уђу у производњу која би их, како напомиње наш саговорник, увалила у дугове и коштала породицу. Све су свели на нешто више од 20 свиња, 20-30 оваца, пар крава, каже Златан.
Цена не покрива ни трошкове производње
„У Србији имамо негде око 90.000 товљеника вишка и о томе смо обавестили Дирекцију за робне резерве“, истиче он. На питање шта ће им значити веће цене стоке које би требало за који дан да почну да се примењују, овај пољопривредник је недвосмилен:
„Та цена не покрива ни производне трошкове. Најмања цена требало би да буде 200 - 205 динара по килограму, јер цене житарица су енормно порасле. Кукуруз је преко 26 динара по килограму, сојина сачма више од 100 динара, тако да вас 20.000 динара и више кошта товљеник од 100 килограма. То су производни трошкови“, објашњава Ђурић.
Он подсећа да је и пре пандемије цена живе ваге товљеника била 110 динара за килограм и да није покривавала цену производње, а да је та лоша ситуација од септембра прошле године кренула стрмоглаво надоле, како у случају јунади, тако и свиња.
Неконтролисан увоз из ЕУ
По његовој оцени најгоре је што смо на све то имали неконтролисан увоз више од 150.000 товљеника из Европске уније.
На питање зашто увозимо када имамо вишкове, по његовој оцени кривац за то је лоби увозника и кланичара којима се гледа кроз прсте и то што не можемо да се одупремо Бриселу.
„Једноставно, они спроводе диктат. Србија је под сталним притисцима и ускловљавањима. Они нам и даље држе царине на јунеће месо, прелевмане, таксе. Нама забрањују да пређемо са живом стоком преко њихове територије, а они се слободно шетају по Србији“, незадовољно примећује сељак из Ноћаја, истичући да од Споразума о стабилизацији придруживању ЕУ српска пољопривреда само има велике штете.
На штету произвођача
Он се, међутим, критички осврнуо и на домаће уредбе, па је, каже, уместо произвођачима финансијска помоћ дата кланичарима. На исказано незадовољство таквом одлуком она је, како додаје, промењена али тако што би сељак који утови бика имао право на 20.000 динара, под условом да га прода.
И онда кланичар дође код нас произвођача и каже ако мислиш да добијеш оних 20.000 динара даћеш ми још јефтиније, за 1,3 евра по килограму најквалитетнијег сименталца, сликовит је наш саговорник.
Ђурић напомиње да прати ситуацију у целом свету, не само у Србији.
„Сада је 210 динара цена свиња по килограму у Румунији, Мађарској свим тим земљама ЕУ, плус на то добијају 50 евра по товљенику ако успеју да га извезу у земље ван ЕУ. О чему ми онда причамо. Немамо уведене ни прелевмане, ни царине према њима, продају овде шта хоће“, истиче он, оценивши да неће скоро доћи до поправљања ове ситуације.
Пре ће, како сматра, доћи до раста тензија, јер су у питању судбине породица, а на стотине младих који су ушли у тај посао това завијени су у црно.
Потребно системско решење
По оцени Будимовића, више је фактора који су довели до тога да је наш фармер у неповољном положају, истичући да су неопходне структурне реформе.
„Ово што чини држава јесте добар корак, али то је гашење пожара, није системско решење. Друго, ни подстицаји не могу да помогну толико, јер подстицаји не финансирају производњу, они подстичу, помажу“, каже секретар Удружења за сточарство у ПКС.
Он, при том, указује на то да подстицаји код нас добијају социјалну карактеристику, а када се не врате у пољопривреду, када не подстичу квалитет, немају ефекта.
Неизвесност саме сточарске производње је један од фактора што се смањује број газдинстава, а пандемија је то додатно подцртала јер због ње вишкови наших товљеника нису могли да буду пласирани пре свега на тржиште ЦЕФТ-а, објашњава Будимовић.
Где су наши прелевмани
Кина и Вијетнам су, додаје, потенцијална решења, односно тржишта, али је то сматра он, још на дугом штапу.
На питање колики је проблем тај увозничко-кланички лоби, како га називају произвођачи, Будимовић каже да, мада у потпуности подржава домаћу примарну производњу, то не би назвао лобијем.
Ако неко има компанију која се бави прерадом свињског меса, нема дилеме да ли ће на тржишту да купи нешто што је скупље или јефтиније, јасан је овај стручњак. Он, међутим, сматра да треба стимулисати наше извознике.
„Како Европа може да примени прелевмане за увоз јунећег меса из Србије у ЕУ. У тим преговрима ми нисмо егал. То је државни посао. Значи референтно министарство треба да заузме одговарајућу преговарачку позицију“, каже Будимовић.
Он закључује да ћемо тек да осетимо праве ефекте пандемије и да би држава требало да размисли о увођењу паритета где ће килограм живе ваге ценити као седам килограма кукуруза.
