Гаспром је саопштио да је одобрена техничко-економска анализа пројекта за изградњу гасовода „Сојуз Восток“, који ће проћи кроз Монголију. Конкретно, утврђена је оптимална траса гасовода кроз територију Монголије, његова дужина, пречник, радни притисак и број компресорских станица. Прелиминарни показатељи пројекта пружају потребну економску ефикасност његове реализације, наводи се у саопштењу.
Нови „ток“ омогућава преусмеравање гаса са запада на исток
Водећи стручњак руског Фонда за националну енергетску безбедност Станислав Митрахович наглашава да последњих година Гаспром и Русија генерално покушавају да развију нове извозне пројекте како би остварили трговину са разним земљама и регионима света. Односно, он напомиње да се на западу гради „Северни ток 2“, затим „Балкански ток“ кроз Србију која је већ прешла на добијање гаса преко „Турског тока“ и гасовода који пролази кроз Бугарску из Турске.
„Ако говоримо о кинеском правцу, већ је прва „Снага Сибира“ почела са радом и испоручује око 5 милијарди кубних метара гаса годишње. Обим ових испорука ће се повећати до 36 или чак више милијарди кубних метара гаса годишње за неколико година. Први гасовод „Снага Сибира“ је повезан са развојем нових налазишта: Чајандинског и Ковиктинског на југу Русије. Односно, то нема никаве везе са испорукама на запад. Али „Снага Сибира 2“ подразумева могућност испоруке газа који се производи на полуострву Јамал у Кину преко Монголије. А на том полуострву се сада, између осталог, производи гас који се користи за испоруке гаса у Европу“, појашњава Митрахович, који је и сарадник на Универзитету за финансије при Влади Русије.
Када се изгради „Снага Сибира 2“ и гасовод „Сојуз Восток“ као део цевовода, биће дакле омогућено преусмеравање гаса са Јамала са запада на исток. Митрахович истиче да то даје прилику Русији да има већи простор за деловање у области испоруке гаса, као и да мање зависи од притиска са запада, јер је уз додатну слободу могуће преусмерити залихе гаса.
Добри односи на релацији Москва — Улан Батор — Пекинг
„Наравно, капацитет „Снаге Сибира 2“ од неколико десетина милијарди кубних метара годишње ће бити мањи од обима залиха које Русија даје западу, али без обзира на то, Русија ће имати одређени слободан простор за деловање. Још један плус овог пројекта је тај што овако велики гасовод олакшава гасификацију оних руских региона који још нису гасификовани као што је Краснојарски крај. Град Краснојарск који је велики руски економски центар још увек није снабдевен гасом, а само пројекат „Снага Сибира 2“ пружиће могућност за гасификацију“, објаснио је Митрахович.
Експерт истиче да ће осим тога, бити обезбеђена испорука гаса за Монголију. Та земља је још мали потрошач, има само 3 милиона становника а потрошња гаса је мања од 4 милијарде кубних метара годишње. Међутим, како каже Митрахович, могуће је да ће у будућности Монголија проћи кроз неку врсту индустријског развоја и тада ће јој бити потребне додатне количине гаса.
Митрахович примећује да постоји одређени ризик од транзита кроз Монголију, јер је то земља која се након распада Совјетског Савеза нашла у зони утицаја Кине која је врло јака и утиче на политику и економске одлуке које се доносе у Монголији. По његовом мишљењу, овај ризик је мање-више прихватљив за Русију јер су односи на релацији Москва — Улан Батор — Пекин добри.
Казахстан такође био кандидат за „Сојуз Восток“
Поред Монголије, Казахстан је такође изразио жељу да постане транзитна земља, али је изостављен из пројекта „Сојуз Восток“.
„Ако гас иде кроз Монголију, он ће стићи у северне и северноисточне регионе Кине, којима су управо и потребне додатне количине гаса. Раније је постојао план за изградњу гасовода преко Алтаја (на граници између Кине и Русије), а чак се у почетку гасовод „Снага Сибира 2“ називао пројектом гасовода „Алтај“. Касније је преименован у „Снага Сибира 2“. Али проблем је у томе што ако гас иде кроз Алтај или Казахстан, доћи ће до западних региона Кине где је мала потражња за гасом, јер су они мање економски развијени “, објаснио је Митрахович за Спутњик.
Он додаје да ако се погледа економска географија Кине, очигледно је да се већина становништва налази у источном и југоисточном делу, а главни економски центри су у тим регионима. Дакле, како каже експерт, потрошња гаса се односи на исток и југ Кине, а сада се активира центар и север те земље.
„Запад Кине има малу густину насељености. Тамо постоје пустињска подручја, мање становника и, сходно томе, потребно је мање гаса. Поред тога, постоји конкуренција од стране добављача гаса из централне Азије — Узбекистана, Казахстана и Туркменистана. Према томе, ако изградите гасовод тамо где постоје конкуренти, мораћете да се носите са том конкуренцијом и све ће бити теже. Стога је донета одлука да се изгради „Снага Сибира“ кроз Монголију, не Казахстан“, закључио је Митрахович.
Пројект „Снага Сибира“ завршен је прошле године, изградња је трајала пет година а вредност пројекта процењује се на око 400 милијарди долара.
