Очекује се да ће републиканци покушати да блокирају ту иницијативу, јер страхују да би претварање Вашингтона у савезну државу трајно осигурало демократама додатна два представника у Сенату. Предвиђа се тешка борба с неизвесним исходом, јер у Сенату и демократе и републиканци имају по 50 представника.
„Битка за Вашингтон“
Како за Спутњик каже спољнополитички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, ово није први пут да су демократе покренуле то питање.
„То јесте једно од кључних питања, поготово овде у Вашингтону јер је град скоро у потпуности оријентисан према Демократској странци и у тој партији знају да нема шансе да би било који републиканац овде икада победио на изборима. Такође, велика већина грађана Вашингтона то подржава јер имају свог представника у Доњем дому, али немају право гласа. Али, ово питање је доста сложено јер није јасно да ли се уопште може постићи сагласност Врховног суда да тај град, у складу са Уставом, постане држава“, објашњава Кесић.
У том контексту, додаје наш саговорник, ово ће бити једна борба која ће трајати много година.
„Мислим да се ово питање неће тако брзо решити наредним гласањем у Сенату, тим пре што видимо да је бар двоје демократских сенатора врло скептично према том предлогу. Уколико би у Сенату чак и била изгласана ова иницијатива, демократе би онда на својој страни имале аргумент да је Конгрес дао своје мишљење, али је проблем у томе што би та иницијатива запаво била једностраначки подржана. Ту би се онда поставило питање лигитимитета такве одлуке, као и легалности, односно да ли је уопште таква одлука у складу са америчким Уставом. Морала би се, дакле, чекати одлука Уставног суда“, указује Кесић.
„Силовање“ закона
Када је реч о Уставном суду, примећује аналитичар, демократе су у међувремену покренуле иницијативу у Доњем дому Конгреса да се прошири састав тог судског тела увођењем још четири додатна места.
„То би онда њима дало контролу над Уставним судом и на тај начин би била цементирана апсолутна контрола Демократске странке над свим гранама америчке власти. Међутим, ова идеја није наишла на одушевљење великог броја самих демократа, који мисле да би то била велика грешка. Зато се плашим да такве намере, које се заправо сада показују кроз гласање у Представничком дому, воде поларизацији и радикализацији друштва“, категоричан је саговорник Спутњика.
Гласање у Представничком дому Конгреса да Вашингтон постане савезна држава је, наводи Кесић, само један од низа потеза демократа којим покушавају да силују закон.
„Исто тако покушавају да и изборни закон пребаце на савезни ниво, са држава којима тренутно према Уставу САД припада надлежност за изборне законе. Они, наиме, рачунају да би тако могли да свакој држави наметну законе који одговарају демократима, а то јесте управо оно што смо, на пример, видели на последњим изборима у случају гласања преко поште“, напомиње Кесић.
Све дубље поделе америчког друштва
Према његовим речима, иако је Џо Бајден обећао да ће бити председник који повезује и помирује подељену државу, последњих месеци се показало да то апослутно не стоји и да је ситуација потпуно супротна.
„Они заправо иду у много радикалнију конфронтацију и покушавају да сада искористе ову апсолутну контролу оба дома Конгреса да наметну решења која би им загарантовала да лакше могу да добију изборе, барем за наредних десет до двадесет година. Тако да је у току једна жестока борба и она није само политичка, већ је и друштвена. Наиме, видимо да се те поделе у америчком друштву само продубљују и ако се настави са оваквом политиком мислим да ћемо бити сведоци нагле радикализације, а можда, на жалост, и насиља“, уверен је Кесић.
Потези демократа – удар на демократију САД
Он страхује да би оваква политика демократа могла мотивисати бираче републиканаца, али и оне који су неопредељени или припадају неким мањим политичким покретима, да радикализују своје протесте.
„Једноставно, ово што демократе раде је без преседана јер изграђују механизам који би им потпуно загарантовао једнопартијски систем и контролу над влашћу у Сједињеним Америчким Државама. Они оваквим потезима и много ризикују, поготово за оне чланове Конгреса који ће у року од годину дана бити у жестокој кампањи и који се налазе у општинама где демократе немају јасну већину, и могу врло лако да изгубе изборе. Ако демократе изгубе Доњи дом, а постоји шанса да ће да изгубе и Сенат, онда би републиканци сигурно повукли потезе користећи механизме које су демократе изградиле“, сматра Кесић.
Како каже, онда бисмо били сведоци да из једног изборног циклуса у други представници једне патрије користе механизме које је изградила друга партија како би се одржали на власти, што би представљало крај америчке демократије и крај овако избалансираног система где међу гранама власти постоје такве надлежности које гарантују да једна грана може да контролише рад друге.
„Ако то изгубимо, онда улазимо у ситуацију у којој су многе друге државе, где је власт нестабилна, а владе слабе и мењају се врло често. То је један од најгорих сценарија, а ако на то још додамо и могућност насиља, онда је јасно да су потези демократа у великој мери неодговорни и иако им краткорочно доносе добитак, на дуги рок представљају директни удар на демократију у САД“, закључује Обрад Кесић за Спутњик.
