„Нисмо ми ни са ореолом, нисмо ми ван тела, али ми смо бића људска која је Господ призвао и отуд та помоћ, када се човек искрено преда Богу и старијем свом, колико-толико тај благослов покрива и штити. Ми смо стално били под једном заштитом коју не видимо, али је осећамо, а то се не може ни купити, ни осмотрити, ни дати, ни зарадити“, прича мати Гликерија која је пуних 75 година монахиња у овом манастиру, а од 1962. је и игуманија.
Мати Гликерија рођена је 1934. године, на празник „Материце“ у Београду, а по рођењу добила је име Гордана. Завршила је шест разреда у тадашњој осмољетки „Краљ Петар Први“, а у манастир је ступила са непуних 13 година.
Нова страница у историји овог манастира, а свакако и нова страница у историји српске цркве, отворена је доласком оца Јустина Поповића у овај манастир. Ава Јустин био је „глас вапијућег у пустињи“, а мати Гликерија била је пуних 30 година сведок Авиног неуморног стваралаштва које ће објавити у сабраним делима и житијима, чијом ће продајом Фондација Светог Јустина Ћелијског прикупити средства за изградњу величанственог храма са три олтара посвећених Светом Јустину Философу, Светом Сави и Марији Египћанки.
Емисију можете пратити на порталу и јутјуб каналу Спутњика Србије и слушати на таласима Студија Б у 21. сат.
