Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић коментарише изјаву Џозефа Бајдена од прошле суботе, у којој је амерички председник што се у јерменској традицији назива Велики злочин, назвао геноцидом.
Амерички прст у око Турској због сарадње са Русијом
„Турска са Русијом, куповином С400, улази и у војне аранжмане, а уз то, гради са њом и нуклеарну централу што Американци виде као потенцијално дубље зближавање два суседа. Тиме се, аутоматски, сужава могућност саме Америке да задржи и садашњи ниво свог војног присуства у Турској“, наглашава Јовановић.
Са друге стране, Америка касни са признавањем геноцида над Јерменима – много пре ње то је урадило тридесет земаља, укључујући Русију, Француску, Немачку, Италију и Велику Британију – због тога, према Јовановићевим речима, америчко признавање геноцида, због америчког устручавања, нема „ефекат бомбе“.
Пред Турском се сада налазе две могућности. Прва је да уђе у нови период контролисаног заоштравања односа са САД, остајући у НАТО, али задржавајући право на самостално понашање, објашњава наш саговорник.
„Она може и да се суздржи од реципрочних казнених мера, као што на први поглед и изгледа да ће да уради, па да, уместо заоштравања односа, њен парламент донесе сличну резолуцију о, на пример, геноциду који је учињен над америчким домороцима током периода насељавања и ширења САД. То би, можда било враћање мило за драго, а да се не улази у суштину америчко-турских односа“, наводи он.
За коју ће се опцију Турска одлучити, зависи од тога шта више одговара њеним циљевима, а циљ је да задржи статус регионалне силе која расте.
„Турска је земља са старом дипломатском традицијом, још из отоманских времена. Она је увек знала да држи јаја у више корпи. Никада то није чинила само у једној, сем пред крај свога постојања. Тако да ће и овог пута она задржати све опције – развој односа са Русијом, Ираном, Кином, западном Европом и Америком, користећи свој специфичан геостратегијски положај за добијање уступака од свих њих“, сматра Јовановић.
Због такве турске оријентације, која је у складу са традицијом, наш саговорник не очекује јаче заоштравање односа са Вашингтоном због Бајденове прокламације.
Осим вербалног двобоја, све друге струне на америчко-турском инструменту и даље ће бити затегнуте до крајњих граница, уз могућност да нека од њих у перспективи можда и пукне.
Обама избегао реч геноцид
Подсећамо, Џозеф Бајден је у суботу у саопштењу пажљиво сроченом тако да са геноцидом никако не доведе у везу модерну Турску, масакре над Јерменима у Османском царству назвао геноцидом.
Изјава је уследила након вишедеценијског лобирања јерменско-америчке заједнице, али је изазвала и гневну реакцију у Турској. Бајденову изјаву није осудила само званична Анкара, већ и опозиционе турске партије, а амерички амбасадор у Турској позван је у турско министарство спољних послова на консултације.
Деценијама се амерички естаблишмент опирао захтевима да формално призна да је над Јерменима током 1915. и 1916. извршен геноцид, стрепећи да не угрози односе са важним хладноратовским савезником и најисточнијом чланицом НАТО. Чак ни Барак Обама, иако је у кампањи обећао да ће „Велики злочин“ признати као геноцид, то није учинио.
Међутим, данашњи америчко-турски односи знатно су другачији него у периоду Обамине владавине. Након владавине Доналда Трампа, који није много полагао на „извоз“ демократије и људских права, Бајденова администрација има намеру да се врати старој матрици Америке као „светионика слободе“, а геноцид над Јерменима права је прилика за то. Он то, с обзиром на начин на који је саопштење срочено и потврђује.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, ем важи за „црну овцу НАТО“ због своје сарадње са Русијом, Ираном и Кином, ем се отима евроатланској контроли због амбиција да Турска постане респектабилна регионална сила која води независну политику. Уз то, виђено очима вашингтонских политичара, Ердоган не задовољава критеријуме демократије – посматрају га као, како то каже аутор Вашингтон поста, Исхан Тарур, потенцијалног опасног аутократу.
Због свега тога, Бајдену је, за разлику од претходних председника, било лакше да призна геноцид јер процењује да је политичка цена за њега и Америку мања.
