Фудбалска представа је замало постала трагедија за најпопуларнију игру на свету, али се завршила фијаском и условно речено – победом народа.
„Кренуло је као супер спектакл, а испала је фарса. Ја могу да кажем две ствари. Прво, та лига дванаесторице, замало петнаесторице, она већ постоји. Ми кад се сетимо ко је освајао Лигу шампиона после Порта 2004. године, Ајакса и Бајерна, остало су све оснивачи Суперлиге. На известан начин ово је нехотично, као неки цинични одговор на оно што ради УЕФА“, навео је Стојановић.
Тачку на Суперлигу ставили су британски клубови, најпре Челси, у власништву руског милијардера Романа Абрамовича који се први повукао из споразума покренувши „руску револуцију“.
Свему је претходио и низ жестоких претњи које је изнео британски премијер Борис Џонсон, који је, на крају, из целе приче изашао као победник.
„Од Џонсона нисам очекивао да ће тако бурно да реагује, од навијача јесам јер шта год урадила Маргарет Тачер у Британији, она није уништила јавност. Друштво можда, али јавност ништа не може да уништи. Џонсон је урадио нешто што је логично, наместило му се и популарност му је нагло скочила“, истакао је Стојановић.
Он наводи да припада конзервативном начину мишљења оних који мисле да је Куп шампиона формат који је идеалан, и да евентуално неки уступак може да се учини онима који имају највише новца, па да на пример имају два представника.
„Али од тренутка кад је направљена Лига шампиона, поготово у последњим издањима, и негде отприлике 2001, 2002, 2003. кад је Флорентино Перес одлучио да направи Галактикосе и да концентрише капитал, ту сад више не говоримо о фудбалу ни о лепоти фудбала. Говоримо о концентрацији капитала на једном месту, то је једна ствар“.
Друга ствар коју је истакао Стојановић је да је неминовно да се догоди нека врста промене која ће или легализовати постојеће стање, или ће се пре или касније десити нека друга врста урушавања, попут губитка Купа УЕФА, али и пре тога урушавањем ФА купа, Купа победника купова, те ће по његовим речима настати нека форма такмичења слична спорној Суперлиги.
„Да ли ће то бити затворена лига од 20 клубова, да ли ће бити полуотворена лига, нешто ће се у том правцу сигурно десити зато што објективно опада интерес код млађе популације, да се њиме пре свега баве – и да га гледају и да га играју“.
На питање нашег Миљана Милићевића ко је по његовом мишљењу пресудио у борби против Суперлиге Стојановић је повукао паралелу са енглеском идејом Лиге шампиона.
„Пет година није било Енглеза у европским такмичењима, направљена је Премијер лига, управо због тога, да би се новац концентрисао на једном месту. Лондон је постао финансијска престоница па малтене света, и престало је било шта да се производи у Британији. Онда је кренуо тај велики новац у фудбал из чега је некако неминовно ишчилео овај фудбал какав ми знамо. Настала је Лига шампиона, и ми смо се у почетку радовали“, истакао је Стојановић.
