„Ако посматрам претходне године никада се није десило да кажем да ми се не свиђа победник Оскара. Чак ни када је победио Гиљермо дел Торо са филмом ’Облик воде’, који је имао негативне критике, а које ја тумачим као непознавање Дел Торове естетике и поетике. Ово је први пут да су у категорији за најбољи филм номинована три филма који су и сценаристички и редитељски далеко боље урађени од филма ’Земља номада’ Клои Жао“, тврди Миловановић за Спутњик.
„Земља номада“ дебитантско остварење Клои Жао које се заснива на истоименом роману из 2017. године прати јунакињу по имену Ферн како напушта свој дом и путује по Америци у комбију у којем и живи. Филм који прати номаде из стварног живота, понео је титули најбољег филма 93. Оскара, док су Клои Жао и Френсис Мекдорманд награђене за најбољу режију и глумицу.
Међутим, упркос наградама попут БАФТЕ, фестивала у Торонту, а сада и Оскара, филм „Земља номада“ није испунио очекивања многих критичара.
„Суштински проблем са филмом ’Земља номада’ јесте тај што игра на три поља и што ниједно поље не истражује до краја. С једне стране ово се остварење понаша као документарац, а у контексту те филмске форме не истражује шта заиста представља номадски живот. С друге стране покушава да буде драма, међутим карактеризација лика плута и испрекидана је документарним деловима, оно што је по мом мишљењу најболнији део јесте покушај критике капиталистичког друштва хипи слободом и тинејџерском утопијом о слободном духу“, сматра Миловановић.
Френсис Мекдорманд која је освојила титулу најбоље глумице за улогу жене која губи мужа и егзистенцију и која спас тражи у номадском животу у остварењу „Земља номада“, према мишљењу нашег саговорника веома личи на њене улоге последњих неколико година.
„Уз дужно поштовање према раду Френсис Мекдорманд, ми смо је већ неколико пута видели у улози измучене жене. То су исте глумачке методе, сличан тип особе коју представља. За разлику од ње Кели Малиген у филму ’Жена која обећава’ и Вајола Дејвис у улози блуз певачице Ма Рејни имале су далеко комплексније улоге за извођење“, тврди Миловановић.
Да је акценат овогодишњег Оскара стављен на филм „Земља номада“ сведочи и чињеница да је Клои Жао овенчана наградом за најбољег редитеља, и то поред уметника какви су Чарли Кауфман и Томас Винтерберг.
Жао је такође прва Азијка која је освојила ову награду и друга жена која је понела титули најбоље редитељке.
„Поједини филмови бачени су у сенку зарад наратива инклузије и феминизма, али мислим да ми пре свега треба да ценимо рад уместо да форсирамо одређену врсту приче коју Холивуд покушава да наметне“, додаје он.
Ако „Кво вадис, Аида“ може, зашто не може „Дара из Јасеновца“
Комедија Томаса Винтерберга „Још једна тура“ са Мадсом Микелсеном у главној улози добио је Оскара за најбољи страни филм и постао четврти дански филм који је освојио ово признање. У овој категорији номиновани су били и „Кво вадис, Аида“, „Човек који је продао своју кожу“, „Бољи дани“ и румунско остварење „Колектив“.
Према мишљењу нашег саговорника, овај је филм апсолутно заслужио Оскара, а када је реч о номинацијама, није постојао разлог да „Кво вадис, Аида“ буде у трци за награду, а наша „Дара“ не.
„Уколико ’Дара из Јасеновца’, како каже америчка штампа, има политичку агенду, онда је има и ’Кво вадис, Аида’. Погледао сам оба филма, ни један ни други филм не упиру прст ни у кога“, каже Миловановић.
Он признаје да му смета наратив који нас приказује као негативце и не допушта и нашим жртвама да плачу.
„Наравно да свако друштво има кукоља у житу, али хајде барем једном да кажемо да је нешто неправедно“, истиче Миловановић и наглашава да је „Кво вадис, Аида“ јако добар филм, али није ни бољи ни гори од „Даре из Јасеновца“.
Ентони Хопкинс и у 83. години тријумфује
После улоге Ханибала Лектора у филму „Кад јагањци утихну“, Ентони Хопкинс је свог другог Оскара добио за улогу у филми „Отац“ који је режирао француски писац Флоријан Зелер, а који тематизује човека са деменцијом.
Милорад Миловановић оцењује филм „Отац“ као врхунско остварење које је могло понети и Оскара за најбољи филм, а улогу Ентонија Хопкинса као једну од најбољих у његовој каријери. Он додаје и да су после церемоније доделе Оскар људи критиковали америчку филмску академију што Чедвику Босману није доделила награду постхумно.
„То би била грешка. Академија треба да награђује уметнике док су живи“, сматра он.
Улога филма после Велике депресије
Остварење Дејвида Финчера „Манк“ који је имао десет номинација, освојило је Оскара за најбољу фотографију и сценографију. Филм који се бави улогом кинематографије у друштву скрханом Великом депресијом упркос сјајним визуелним перформансом, није имао најсјајније рецензије, па су самим тиме и две награде очекиване.
Јужнокорејска глумица Јун Ју Јунг добитница је Оскара за најбољу споредну улогу за улогу у филму „Минари“, док је Оскар за најбољу споредну улогу отишао у руке британског глумца Денијел Калуја за улогу у драми „Јуда и Црни месија“.
У категорији за најбољи сценарио тријумфовала је Емералд Фенел са дебитантским филмом „Жена која обећава“.
„Душа“ компаније Пиксар добитник ја Оскара на најбољи анимирани филм, што је уједно једанаести Оскар за Пискара у 20 година од како је установљена награда у тој категорији.
„Мој учитељ октопод“ јужноафричког редитеља Крејга Фостера проглашен је за најбољи документарни филм на церемонији доделе награде америчке Академије за филмску уметност и науку у Лос Анђелесу.
