Овој оцени изнетој на конференцији „Енергетска безбедност Европе и њене рефлексије на Србију и Републику Српску“, коју је организовао Евроазијски бездносни форум, кумује чињеница да је Руска Федерација једина држава која има вишак и нафте и гаса за извоз.
„Русија је једини геостратешки центар који има довољно не само за своје потребе него има вишеструке количине и у следећим деценијама за извоз што јој даје велику предност по том питању. САД имају гаса да подмире 90 одсто својих потреба, али што се тиче нафте су на 40 до 50 посто колико могу задовољити из сопствене производње“, напомиње научни саветник у Институту за међународну политику и привреду, Драган Петровић.
Безбедност Европе зависи од енергетике
Политика САД је, међутим, да снажно утиче на производњу и дистрибуцију енергената у свету, користећи, притом, свој утицај у међународним организацијама.
Поприште сукоба интереса је, како сматра, у оквиру енергетске политике ЕУ, чије водеће чланице попут Немачке теже да себи омогуће сигуран и разноврстан доток енергената, упркос ривалству које постоји према Русији, али и према САД.
Пошто је тешко замислити да алтернативни извори енергије у следећих пар деценија, па и дуже, могу надоместити нафту и гас, он је мишљења да геополитичке игре и даље остају на сцени.
Зато Петровић напомиње да је за Србију важно да има континуирани, неомеђени доток енергената и ако је могуће да буде проширено то што смо добили гасоводом „Турски ток“, односно његовим краком за Балкан.
Америка би да блокира
„У овом случају, ако би се пратили економски интереси, нама би највише одговарали различити извори снабдевања енергентима, али је очигледно да најкваклитетнији, најбржи долазе из Русије и постсовјетског простора, не само према Србији него уопште према Европи“, закључио је Петровић.
Иако је Америка заинтересована да то блокира, по његовој оцени, још дуги низ деценија ће се одржавати тренутни поредак ствари по питању нафте и гаса.
Директор Евроазијског безбедносног форума, проф. др Митар Ковач каже да је евидентан пораст улоге енергената, нарочито нафте и гаса у савременом свету.
У последње време САД, непосредно или посредно преко регионалних организација какве су НАТО и ЕУ, покушавају да спречавају природне везе и пројекте изградње нових гасних капацитета, чему је пример и гасовод Северни ток 2 који руски гас треба да доведе до Немачке и других потрошача у западној Европи.
Инструментализација енергетске безбедности
Он сматра да је енергетска безбедност из године у годину једно од централних питања безбедности Европе уопште, јер умногоме одређује стање безбедности у Европи и свету.
„Енергетска безбедност се инструментализује у политичком, безбедносно-војном, енергетско-привредном, па и сваком другом смислу. Нажалост, у Европи данас линију поделе која се успоставила на истоку континента видимо и у политичким порукама највиших званичника водећих земаља Запада и уопште светских сила чији су интереси супротстављени углавном по питању енергената. Познато је шта је амерички председник Џо Бајден поручио Европи како треба да се односи према гасним аранжманима, затраживши да се некритички уводе санкције према лицима, фирмама, државама које учествују у изградњи Северног тока 2“, рекао је Ковач.
Он напомиње да то у прошлости никада није било тако изражено као сада да се безочно кроз инструментализацију међународних организација утиче на стање безбедности у Европи, а ти процеси рефлектују се и на стање безбедности на југоистоку Европе, па и на нашу земљу.
И заустављање „Јужног тока“ масло Америке
Он подсећа како су САД учиниле све да онемогуће изградњу гасовода „Јужни ток“, да би ипак био изграђен „Турски ток" и као његов наставак „Балкански ток", а наша земља добила већу перспективу енергетске безбедности и привредног развоја, али и диверсификације снабдевања и повољније цене за домаћинства.
Све се, каже, чини да се под плаштом борбе против монопола развласти снабдевач гаса, да се у суштини отуђи изграђена гасна инфратсруктура већином средствима Руске Федерације да се добију неки нови власници који ће куповати гас и онда диктирати цене.
„Отуд и та иницијатива Запада усмерена и против наше енергетске безбедности у домену гаса да се реструктурира „Србијагас", да се раздвоји власништво над инсталацијама од самог гаса, а све је у функцији утицаја на токове будућности ко ће господарити гасом. Треба да се појави више тих снабдевача, а у крајњем сви они би куповали руски гас и по различитим ценама га продавали“, мишљење је Ковача.
Подели па продај
То је, каже, интенција, као што је већ учињено у електропривреди, да се направи више предузећа, а да се онда појединачно у будућности приступи њиховој приватизацији. Тако је учињено у Бугарској што негативно утиче на социјалну димензију становништва и на привредни развој друштва, истиче председник Евроазијског безбедносног форума.
Начелник одељења за енергетску ефикаснот у Министарству енергетике Републике Српске Милан Јанковић, каже да им је стратешко опредељење успостављање што бољих веза са Србијом, најављујући да ће 23. маја почети градња три хидроелектране на горњој Дрини, пројекат Бук Бијела, чији ће власник бити Република Србија.
Напомиње да је у РС велики градитељ Кина уз чију помоћ је изграђена приватна термоелектрана „Станари“, а Русија је, такође, значајан партнер. Она је стопостотни власник Нафтне индустрије РС чије је стратешко опредељење гасификација краком гасовода из Србије.
Јанковић напомиње да је РС једина која у региону извози струју. Ове године план је да се извезе 46 одсто, а пре изградње термоелектране „Станари“ РС је била нето извозник 20 до 30 одсто електрилчне енергије. Стицајем околности, односно због слабости привреде имамо вишкове који се пласирају у извоз и најзначајнији приходи РС базирају се на електричној енергији која се продаје на тржишту, навео је он.
