Уследиле су санкције Русији, прво једне, па друге, уцене, бојкоти, претње...
Када је откривена завера којом је припреман државни удар у Белорусији и убиство председника Лукашенка и кад су ухапшени завереници признали припремање злочина, Европа није ни трепнула.
Лукашенкова муњевита реакција
Само је Лукашенко озбиљно схватио ситуацију и реаговао муњевито. Иако је, како каже, „мало вероватно да ће Белорусија изненада остати без председника“, одлучио је да напише својеврстан тестамент — декрет о преносу власти.
„Ако се деси да убију председника, већ сутрадан на власт долази Савет безбедности. Мора одмах да се уведе ванредна ситуација, у случају да се неко примакне нашим границама.“
Према његовом плану, у ванредној ситуацији у земљи ће се фактички појавити „колективни председник“ — Савет безбедности на чијем ће челу бити премијер.
Ситуација у Белорусији је таква да покушај насилне смене власти многе није изненадио, као ни чињеница да један од двојице ухапшених има америчко држављанство.
Обојена револуција, организована и потпомогнута, као и сва претходна „пролећа“ од стране Запада, није успела, нису успели ни штрајкови по државним предузећима, па ни покушај економског бојкота; западне обавештајне службе нису успеле ни да од жене бившег председничког кандидата Тихановског направе лидера, ма колико је спремали по западним земљама и примали на највишем нивоу. Зато су морали да смисле радикалнији сценарио.
Завереници су намеравали да блокирају Минск, искључе енергетски систем, да војску, полицију и КГБ наведу да се међусобно сукобе, што би довело до страшног грађанског рата и великог броја жртава.
Снајпериста за само милион
Према једном од 3 сценарија, који је објаснио сам Лукашенко, за уништење резиденције и председника издвојено је 10 милиона долара, а за снајперисту — милион. У нападу је требало да страда и читава његова породица.
Белоруски опозиционари би морали озбиљно да се замисле — јефтино су се продали, ако се има у виду 750 милиона евра, колико је, по речима министра Хајка Маса, само Немачка потрошила за подршку арапском пролећу! А снајпериста, који је имао задатак да убије председника суверене земље и тиме изазове грађански рат — само милион.
Лукашенко је за организацију завере оптужио Бајденовог саветника Карпенера и тиме изазвао бар једну, додуше, млаку реакцију — Америка не признаје било какву везу са догађајем. И готово. Не траже кривца, не суде никоме, не прете, не уводе санкције. Лукашенко нек види шта ће. Ионако не може да се користи на начин на који користе Наваљног.
Убијање туђих председника
А државни преврат и покушај убиства, са директним или индиректним учешћем Америке, нису ништа ново. Сетимо се само Садама. Обесили су га по налогу Америке. И ником ништа. Једино се „стилски“ није допало председнику Бушу Млађем — зато што је било „грубо“ изведено. Како каже, изгледало је као да је освета, а не казна за злочине.
А шта је ако не освета — веза Садама са Ал каидом није потврђена, а бели прах у бочици коју тресе Колин Пауел, остаће као пример лажи са највишег места. Лажне оптужбе, а казна стравична.
И убиство Гадафија је на савести Американаца и мада је изгледало још страшније, гомила га је просто линчовала, није изазвало чак ни стилске замерке. Хилари Клинтон се обрадовала. „Вау“, изјавила је са осмехом.
Томе треба додати и покушај убиства Јануковича 2014. године и то након што је пристао на све што је опозиција од њега тражила и након што су Француска, Немачка и Пољска ставиле свој потпис на практично мирну предају власти.
Појавила се Викторија Нуланд, опсовала Европу и преузела ствар у своје руке. Тако је почео прави лов на Јануковича. Путин ће једном приликом изјавити да су му Руси једва спасли главу.
И Ердоган је тврдио да су Американци организовали неуспели атентат на њега.
Ко је следећи?
Претходне емисије "Мој поглед на Русију":
