Први човек Реала Флорентино Перес је најомраженија особа у фудбалском свету, пошто се нашао на челу пројекта који је окарактерисан као покушај урушавања свих досад постојећих постулата у европском фудбалу.
Да ли је погрешио?
Вероватно јесте, идеја о Суперлиги је избачена на светло дана у помпезном тону који се отргао контроли и на крају је изазвао контрареакцију.
Реал и Јувентус, зачетници идеје, о њој су разговарали месецима уназад и из себи знаних разлога одлучили су да је „лансирају“ усред сезоне, што је наишло на бурне реакције, осуде и емотиван приступ који није дозвољавао да се реално сагледају ствари.
Реално, Реал и Барселона, у првом реду, а потом и Атлетико Мадрид, имају велике разлоге за крену у трагање за новим начином финансирања, што је као опцију понудила америчка финансијска корпорација Џеј Пи Морган Чејс.
Ињекција новца је једноставно неопходна за такве клубове који нису „играчка“ у рукама богаташа и средство за поправљање личног имиџа, као што је то случај у већини енглеских, али и у италијанским клубовима.
Где је проблем?
Проблем су паре и ту се долази до оне чувене реплике из Кустуричиног филма „Црна мачка, бели мачор“ – што не можеш да решиш со пари, ти реши с много пари!
Криза је највише утицала на клубове који „немају власника“, већ се финансирају из редовних, рекло би се, нормалних извора као што су продаја карата за утакмице, маркетиншка права, телевизијска права, појединачна спонзорства...
То не осећају, на пример, Челси, Манчестер сити, Пари Сен Жермен, клубови чији су власници мултимилијардери са новцем из других пословних окружења, тако да њима не гори под ногама, као што је то случај код шпанских клубова.
У свему томе, УЕФА, као кровна организација, не само да није покушала да успостави равнотежу, већ је довела до потпуног слома финансијског система и најаве да ће финансијски фер-плеј бити коригован, што значи да ће клубови са приливом новца из извора који нису фудбалски – бити у још већој предности.
Шта то значи?
Пример онога што се десило у првој утакмици полуфинала између Челсија и Реал Мадрида довољно говори о свему – и то је Нголо Канте, један од најбољих дефанзивних везних фудбалера света.
Годинама постоји теза да је посртање Реала почело у моменту када је Клод Макелеле, Кантеов претходних са таквим епитетом, напустио Мадрид и у великом трансферу и за велики новац прешао у Челси.
Од тада, Реал кубури са том позицијом, временом је Бразилац Каземиро успео да попуни рупу која је постојала више од деценију, али и њему стижу године, производња играча је умањена, а куповина – отежана.
Реал је доскора могао да се „бахати“ и да плаћа абнормалне суме новца за разноразне фудбалере, како оне доказане, тако и оне у покушају, али је извесно да то неће бити случај у наредном периоду.
Зашто?
Разлог је једноставан – пандемија је укинула основни извор финансирања и Перес је морао да покуша да пронађе алтернативу, али је и она, засад, остала на нивоу недосањаног сна, што значи само једно...
Реал је на путу пада, играчи попут Кантеа ће му бити недоступни, што значи и растућу бојазан од резултатског посртања, а то нужно са собом носи и опадање заинтересованости навијача за игре тог клуба.
Ако нема резултата нема ни куповине дресова, карата, плаћања чланарина, заинтересованости за телевизијске преносе, а то је већ луксуз који себи великан попут Реала не може да дозволи.
Али, не може да дозволи ни да тако олако „уђе у причу“ о некаквој Суперлиги без свих могућих начина за „кризно деловање“, што у актуелним околностима упућује на то да је тај мехур пукао и да ће га бити тешко залепити и поново „подвалити“.
► Судија је „преживео“ шпанску параноју, а Романов Челси из Мадрида носи гол у гостима!
► Свет бруји о бизарном случају фудбалера Звезде
► Романов Немац не жели помоћ од бесне УЕФА против одметнутог „Краља“
