Реч је о тинк-тенку који окупља најагресивније међу јастребовима агресивне НАТО политике – од Медлин Олбрајт до Веслија Кларка, од бивших директора ЦИА и америчких обавештајних служби Дејвида Петреуса и Џејмса Клепера до бившег команданта америчке војске Џозефа Данфорда и некадашњег генералног секретара НАТО-а Џорџа Робертсона.
Кључни изазов за Бајдена
Све у свему, уз финансијере као што су „Фејсбук“ и „Гугл“, „Твитер“ и агенција „Ројтерс“, Џорџ Сорош и Фонд браће Рокфелер, НАТО фонд за јавну дипломатију и амерички војно-индустријски комплекс у виду компанија „Рајтеон“, „Локид Мартин“ и „Нортроп Граман“, у Атлантском савету окупљени су на једном месту неформални функционери оне моћне дубоке државе која управља и Сједињеним Америчким Државама и њиховим прекоокеанским савезницима.
Што значи да утолико више пажње треба да се обрати кад први човек ове њихове организације Фредерик Кемп укаже да Русија и Кина не деле само обавештајне податке већ и да „све више координишу своје акције и своје стратегије“, и упозори да је то „најпотцењенији али најзначајнији тест Бајденовог лидерства“ и његов „кључни изазов“. Права америчка ноћна мора, како оцењује с приметном дозом нелагодности, јер, „и узети понаособ, кинески и руски изазови били би и више него довољни за било ког председника САД. Буду ли Кина и Русија наступиле још усклађеније и промишљеније, добићете наратив који је експлозивнији од било којег заплета у шпијунским романима Тома Кленсија. То је сценарио за који Сједињене Државе и њени савезници немају стратегију, па чак ни заједнички став о њему.“
Најутицајнији билатерални однос
Да би потврдио своју главну тезу да је ситуација у овом погледу далеко озбиљнија него што се то примећује у званичним и полузваничним круговима у Вашингтону, Фредерик Кемп указује на редакцијски коментар кинеског листа „Глобал тајмс“, кога описује као „гласника руководства у Пекингу“, под насловом „Кинеско-руске везе се продубљују, док се везе САД и савезника љуљају“.
„Ако се Америка ослања на своја савезништва у покушају да реши проблеме које изазива њен превазиђени хегемонизам, онда је то акт лудости“, поручује овај кинески лист и наглашава да „Вашингтон игра игру која ће му засигурно нанети штету, а неће донети ништа добро ни његовим азијским савезницима... Будимо искрени: ниједна земља у региону не може да се супротстави ни Кини ни Русији, а камоли да се бори с обе силе истовремено. Била би катастрофа за било коју земљу да се, кроз склапање савезништва са САД, супротстави Кини и Русији.“
Насупрот томе, „најутицајнији билатерални однос на простору Евроазије јесте кинеско-руско свеобухватно стратешко партнерство координације за нову еру. Кина и Русија разумеју тежину својих веза,“ поручује „Глобал тајмс“. И најављује да ће, својом „одлучношћу да очувају глобалну правду у свету који је све више мултиполаран“, две земље „сломити америчко поимање ’светског поретка‘“.
Док насупрот томе Бајден поручује да се „Америка вратила“ и да је спремна на конфронтацију и са Кином и са Русијом. Али, опомиње „Вол стрит џорнал“ цитирајући једног званичника из Клинтонове и Обамине администрације, „што више тврдиш да ниси сила у опадању, постајеш све мање уверљив“.
Фатална грешка
Може ли Америка да се супротстави Кини и Русији? Колико дубок постаје однос ове две силе, и како је Вашингтон почео да схвата да је то за њега „кошмарни сценарио“? И шта ће урадити савезници Америке ако их она натера да бирају?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали Ђуро Билбија, уредник портала „Факти“ и некадашњи дописник „Вечерњих новости“ из Москве, и професор међународних односа др Срђан Перишић.
Оцена челника Атлантског савета о опасности коју руско-кинеска сарадња представља по хегемонију САД „једна је од ретких њихових тврдњи с којима могу да се сложим“, напомиње Ђуро Билбија и указује да је „Америка направила фаталну грешку када је, покушавајући да опколи ондашњи СССР, Кини помогла да постане економска суперсила. Дух је тиме пуштен из боце и постао је превелик да би се у њу вратио, што Америка сад покушава. Притом, као што је Америци пре 50 година била потребна Кина против Совјетског Савеза, тако је сада Кини потребна Русија. А и Русији је, за свет којим више неће владати pax Americana, потребна Кина. И тиме амерички кошмар постаје реалан, и постаје јава – која ће за Американце постајати све кошмарнија.“
„Још је Велика Британија, почетком 20. века, исказивала страх од настанка великих копнених сила на простору Евроазије које ће угрозити њену доминацију“, скреће пажњу Срђан Перишић. „Наслеђујући британску геополитичку доминацију после Другог светског рата, Сједињене Државе су, као плод озбиљних анализа, наследиле и њене страхове – па отуда и настојање Вашингтона да спречи повезивање како Берлина с Москвом, тако и Москве и Пекинга. Томе и данас служи НАТО у Европи, и томе је, почетком седамдесетих година, служило америчко зближавање с Кином.“
Амерички стратези су, објашњава др Перишић, „Кини предвиђали вектор ширења ка северу, у Сибир... Међутим, доласком Владимира Путина на власт у Русији, и формирањем Шангајске организације за сарадњу 2001, између Москве и Пекинга се, уместо сукоба, успостављају све ближи односи. И ту природну сарадњу два огромна суседа Американци нису могли да спрече.“
Савез кога неће бити
Штавише, они чине кључну стратешку погрешку тиме што истовремено врше притисак и на једну и на другу силу, чиме их терају и на додатно приближавање. Тако да кинески „Глобал тајмс“ ових дана самоуверено поручује: „Бити непријатељ и Кине и Русије у исто време равно је стратешком самоубиству.“
„И амерички коментатори све учесталије указују да Вашингтон, чак и ако успе да окупи фамозни ’савез демократија‘ против Москве и Пекинга, а све је веће питање да ли ће за то бити способан јер и Берлин и Париз показују да нису расположени за продубљивање сукоба, неће моћи да спречи Русију и Кину да, захваљујући међусобној сарадњи и координацији, постану силе које ће исписивати правила игре у свету и одређивати где се налазе црвене линије. То је Путин и отворено најавио у свом прошлонедељном говору“, наглашава Ђуро Билбија.
Закључује Срђан Перишић: „Нису без разлога у својој процени ризика амерички обавештајци упозорили да Русија и Кина забијају клинове између САД и њихових савезника и партнера, како у Европи тако и у азијско-пацифичком региону. Из тога може и да се наслути да неће бити ништа од стварања оног јединственог фронта против Москве и Пекинга кога Вашингтон прижељкује. Једноставно, то никоме није у интересу, напротив“.
Прочитајте и:
