Истрага је одавно закључила да је у питању неодговорност оних који су га чували, али се одједном појавила верзија да је Русија крива за експлозију, а да је новичок најнеефикаснији отров, јер ни Баширов ни Попов, наводни припадници ГРУ који су наводно отровали новичоком породицу Скрипаљ, ни из другог пута нису успели да отрују власника оружја. Као ни Скрипаљеве, ни Наваљног.
На захтев Русије да јој се дају докази о злочину, премијер Чешке одговара да је тражио од истражних органа, али му их нису дали!
Нема одговора ни на питање како се забрањено оружје могло наћи у државном складишту на територији Европске уније и како је странац (Емилијан Гебрев, Бугарин) могао одатле да га извози у Украјину и Сирију, земље на чијој се територији ратује.
Одговор, уосталом, није ни потребан —
ако вам се чињенице не допадају, затрпајте их неким скандалом и све ће „проћи“. И не само да је прошло, него су се земље-чланице ЕУ, додуше не све, солидарисале са Чешком и након што је она протерала 18 руских дипломата, почеле да чине то исто.
Зрно разума у тај хаос покушао је да унесе председник Земан, који је затражио да се „пре доношења закључака о експлозијама у селу Врбјетице, сачекају резултати истраге која је у току“. Сетимо се, Земан је и у време кад се говорило о тровању Скрипаља и кад су све западне земље говориле да немају новичок потребан да би се упоредио са наводним отровом којим су отровани, једини имао храбрости да каже да Чешка има извесне количине тог бојног отрова и закључио — то су мале залихе, „али немојте да се правимо луди“.
Наравно да су се сви правили луди. Ако сте помислили да су Енглези тада затражили помоћ од чешке лабораторије за идентификацију отрова, грдно сте погрешили. Није их занимало.
А Земан поново упозорава:
У извештајима контраобавештајне службе није било доказа о присуству „руских агената“, те да је контраобавештајна служба радила шест година на том случају и ни у једном од својих годишњих извештаја, чак ни у њиховом поверљивом делу, није поменула могуће учешће агената руских специјалних служби у организовању експлозије.
Узалуд, јер постоје „виши интереси“ — у Чешкој је управо у току тендер за изградњу седмог блока атомске централе Дуковани, на коме је требало да учествује и „Росатом“. Штавише, било је логично да добије посао јер је управо „Росатом“, заједно са чешким колегама, у време СССР-а саградио претходних шест. Учешће Чехословачке у том послу уопште није било мало, напротив, била је озбиљан партнер руској компанији. Одбацивши понуду „Росатома“, Чешка је данас своју индустрију лишила више милијарди долара које би њених и европских стотинак фирми-коопераната зарадиле.
Интерес, дакле, није био чешки, али амерички јесте. Блок ће „морати“ да ради амерички Вестингхаус. Да се зна ко је газда.
Све у свему — циљ је постигнут, односи између две земље су на најнижем нивоу од настанка Чешке, „Росатом“ је елиминисан, вест о припреми државног удара у Белорусији и атентата на Лукашенка „затрпана“.
Да ситуација буде још апсурднија, Бугарска је одлучила да надмаши Чешку у вођењу антируске кампање. Сценарио је као преписан, само је Бугарска, уместо једне, „ископала“ четири експлозије из 2011. и 2020. године. И у обе се налазило оружје истог трговца Гебрева, чија је компанија муњевито реаговала изјавом: „То је лаж која се лако може демантовати документима.“
Али, кога то занима, сви пишу о „грозним“ Русима, што је био циљ целе игре.
Претходне емисије „Мој поглед на Русију“:
