Нисмо наивне веверице, нисмо пали с неба кад нам кажу – мора до фебруара 2022.године, јер то значи не буде ли се тако брзо завршило то што нам предлажу покушаће политички да нас дестабилизују, каже бивши вицепремијер Небојша Човић, подсећајући да је тај рок баш пред нови изборни циклус у Србији.
Рок до фебруара
Човић овако коментарише садржину другог „нон пејпера“ који се појавио у приштинском листу „Коха диторе“ где се, између осталог, прецизира да би процес финализације споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине требало да буде завршен пре краја фебруара 2022.године.
Тај незванични папир од ког су пожуриле да се ограде и Француска и Немачка, пошто је испрва проглашен њиховим предлогом, предвиђа такође „аутономни округ Северно Косово“, те посебан статус за СПЦ на КиМ.
После првог, наводно словеначког „нон пејпера“, овај други је, примећује Човић у емисији Свет са Спутњиком, лукаво смишљен и једним делом иде ка СПЦ пошто су на примеру Црне Горе проценили да не могу да је сломе.
„Помиње се и северна аутономна зона, па економска зона Северне Митровице – има пуно ствари које би могле да се прогутају. Али ми с друге стране можемо да кажемо: зашто не би била аутономна област цело Косово и Метохија у оквиру Србије“, пита саговорник Спутњика.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић нема дилему да серија „нон пејпера“ говори о нервози Запада јер ни после више од 20 година није завршен процес и геостратешки захват започет агресијом НАТО на СР Југославију, али и зато што се мењају околности у свету, при чему Балкан у томе има посебан безбедносни и стратешки значај.
„У мултиполарном свету овде се свашта прелама али на начин који захтева брза решења. И онда се нон пејперима тестира да ли то може или не може“, каже Миливојевић.
Кључна реч „хитно“ у саопштењу Стејт департмента
Он указује да у том светлу треба читати и саопштење Стејт департмента које нуди платформу која гласи – уђите у НАТО па да све решимо.
Америчка позиција, подсећа Миливојевић, остаје међусобно признање Србије и Косова, БиХ као централиизована држава а Косово као независна држава а кључна је реч – „хитно“.
„То показује нервозу и интерес да се то брзо реши преко колена. Чак се и постављају рокови, фебруар, а то је мање од годину дана. Хитно је зато што су се неке друге околности помериле. Они (САД) не могу да реализују стратешке циљеве ни према Русији, ни према Кини ако овај регион нису уклопили у целу причу“, појашњава Миливојевић.
Ипак, како напомиње, овде је кључно српско питање без ког се не може решити ништа у региону, а свест о томе сада је присутна и на Западу.
Шаргарепа се осушила, штап није тако чврст
По оцени Човића, на Западу су схватили да не могу ништа да остваре без сагласности Србије и зато сада покушавају да дођу до резултата манипулацијом „нон пејперим“ али и понудама попут оне из Брисела за изградњу брзе пруге од Београда до Скопља.
„У почетку су мислили да ништа не треба да дају а да ће Србија под притиском све прихватити. Сада очигледно мењају тактику али и сагледавају да се тој међународној елити се ближи крај а да нису остварили пројекте које су зацртали. Утолико је и ова понуда из Брисела, а нема спора да је то стратешки важан пројекат, сасвим у реду и да они дају грант од 700 милиона евра, али искрено се надам да нико тамо није имао помисао, а кад то кажем знам да су имали, да ћемо ми с тим пројектом и таквим понудама постати конструктивнији и онда потписивали некакве правно обавезујуће споразуме који би подразумевали признање Косова“, поручује Човић, сликовито примећујући да се „њихова шаргарепа осушила, а ни штап више није тако чврст“.
Уколико у Бриселу мисле да је ово последње шаргарепа за нас да бисмо ми то признали онда, слаже се Миливојевић, нећемо направити никакав посао.
Са националним и државним интересима, изричит је Човић, нема трговине, знају се наше црвене линије - у случају КиМ то је резолуција 1244 и Устав наше земље.
„Упркос сталним провокацијама и покушајима да се на брзину спроведу ствари које нису у складу с државним интересима Србије, наша страна мора да остане јасно опредељена и чврста по свим тим питањима. Јако је важна унутрашња политичка стабилност у Србији“, саветује бивши вицепремијер.
„Зар би Србија предлагала сама себи да призна Косово“
Саговорници Спутњика коментаришу и инсинуације председнице привремених институција у саммоуправе у Приштини Вјосе Осани да други „нон пејпер“ има извор у Србији а и „извесну повезаност“ са Русијом.
По мишљењу Човића, игре терминима у нон пејперу јасно показују да је то „западни производ“, јер, како каже, „српска политика тај речник нема, руска политика такође нема, а кинеска се не петља у то“.
„Да ли неко заиста мисли да је нормално Србија сама себи предлаже да призна Косово. То је ван памети. То не би могло да прође ко год је на власти. Исто то мислим кад је реч о Русији јер би она тиме довела у питање свој генерални став да УН треба вратити на сцену и поштовати међуанродно право што је алфа и омега стратешког приступа Русије и Кине. И на крају не би довела у питање свој утицај који овде има. Бесмислено је и нема логике да ми сами предлажемо да се одрекнемо Косова“, констатује Миливојевић.
