У документу се позива Европска унија и њени чланови да одмах на почетку сукоба прекину увоз нафте и гаса из Русије, искључе је из међународног платног система СВИФТ, замрзну олигарсима блиским руским властима и њиховим породицама сву имовину у Европи и забране им улаз у Европску унију.
У резолуцији се наводи да ће „руски званичници, чији су поступци или њихов изостанак довели до ратних злочина у Украјини“ морати да се појаве пред међународним кривичним судом.
Европски парламент је позвао Русију „да повуче своју војску из Донбаса и врати Украјини контролу над Аутономном Републиком Крим и Севастопољем, гарантује слободу пловидбе и транзита кроз међународни теснац до лука Азовског мора, да поштује одредбе Минских споразума и конструктивно учествује у преговорима у 'нормандијском формату' и Трилатералној контакт групи“.
Резолуција садржи захтеве да се заустави изградња гасовода „Северни ток 2“, као и „изградња спорних нуклеарних електрана Росатома“.
Током дебате о резолуцији, шеф европске дипломатије Жозеп Борељ је 28. априла објаснио да Европска унија као организација нема ингеренције да ради оно што је у искључивој надлежности држава чланица ЕУ и приватних компанија. То се односи на изградњу „Северног тока-2“ и функционисање СВИФТ система.
У документу се позива на „брзо и безусловно ослобађање Алексеја Наваљног“ и свих лица који су приведени током протеста у његову подршку и инсистира на истрази о његовом наводном тровању.
Посебан део резолуције је посвећен дипломатском скандалу у вези са експлозијом у складишту оружја у Врбјетици у Чешкој, за шта Европски парламент криви „криминалце из руских специјалних служби“. Позивају се и државе чланице ЕУ да заједно започну протеривање руских дипломата.
Резолуција је прихваћена са 548 гласова „за“, против је гласало 25 чланова, а њих 113 је било уздржано.
Као и све резолуције Европског парламента, које се тичу спољне политике и политике безбедности и ова има саветодавни карактер, али може имати и политички утицај на структуре ЕУ и владе чланица савеза.
Прочитајте још:
