Руски бродоградитељи, тврди „Форбс“, нису у стању да направе нове крстарице и побољшају постојеће бродове. Реч је о тешкој нуклеарној ракетној крстарици пројекта 11442 М „Адмирал Нахимов“, чија модернизација заостаје од свих најављених рокова. У чему је проблем и да ли је све стварно тако страшно?
Дискусија о поправци и модернизацији „Адмирала Нахимова“, ког понекад називају руска „Звезда смрти“, започете су 2008. године. Медији су писали да ће радови бити завршени за четири године, мада, на крају је све остало само на папиру.
Дуг пут до савршенства
У јуну 2013. године руско Министарство одбране потписало је уговор о модернизацији тешке нуклеарне ратне крстарице „Адмирала Нахимова“. У плану је била комплетна поправка моторно-енергетског постројења, обнављање електричне опреме и десетине хиљада километара кабловске трасе брода, као и радиотехничког оружја. Према уговору, предаја модернизоване крстарице флоти је требало да се одржи 2018. године. Поправком и модернизацијом крстарице се бави компанија „Севмаш“ у Северодвинску која је највеће предузеће које може да ради са бродовима ове величине (дужина 250 метара, депласман више од 25.000 тона). Године 2020. брод је поринут у воду и засад постоји могућност да се радови у потпуности заврше или ове, или следеће године. Мислим да ће бити потребно најмање годину дана за тестирање модернизоване крстарице, па ће брод бити предат морнарици у периоду од 2023. до 2024. године, односно много касније него што је првобитно планирано.
Ипак, промене које ће се видети на највећој руској крстарици су импресивне и то треба истаћи.
Да ли ће крстарица добити С-500?
Планирано је да се на броду у потпуности замени офанзивно и одбрамбено оружје: двадесет лансера противбродских ракета „Гранит“ које су главно оружје крстарице, биће замењено са неколико универзалних лансера вишенаменског ракетног комплекса „Калибар“. Добивши најсавременије модификације „Калибра“, крстарица ће моћи да користи врло широк спектар крстарећих ракета — не само саме „Калибре“ за гађање морских и копнених циљева (домет до 2500 км), већ и суперсоничне противбродске ракете „Оникс“ (домет до 300 км) и, наравно, перспективне хиперсоничне ракете „Циркон“.
Узимајући у обзир чињеницу да димензије крстарице омогућавају уградњу најмање осам таквих универзалних лансера, добијамо готово три пута већи број ракета у једној салви. И то најсавременијих ракета, које је данас или немогуће или их је изузетно тешко пресрести са постојећим системима ПВО.
Биће обновљен и одбрамбени систем нове крстарице. Сасвим је могуће да ће главни ракетни систем ПВО брода бити поморска верзија копненог противавионског система С-500 „Прометеј“. Још није било тачних информација о његовој уградњи на брод, али такав корак био би логичан, јер се испитивања С-500 приводе крају. Чак и ако се С-500 не појави на крстарици пројекта 11442 М, тада ће ракетни комплекс С-300Ф, који је већ уграђен на броду, бити модернизован. Његове способности ће бити доведене до нивоа копненог комплекса С-400.
На крстарици ће бити обновљени и ракетно-артиљеријски одбрамбени системи блиске борбе, који треба да штите брод од бомби, крстарећих ракета и од дронова и летелица које пробијају далеку линију одбране. Такви системи ће бити поморске модификације познатих комплекса „Панцир“ које су пружиле поуздану заштиту руској бази Хмејмим у Сирији.
Све ове промене омогућиће да се добије можда најсавршенији брод у погледу наоружања и заштите у руској флоти (а можда и не само њој). Наравно, бродоградитељи су у таквој ситуацији таоци многих партнера који се баве испоруком најновијих, и понекад још неиспитаних до краја, борбених система. То је један од главних разлога за приметно заостајање са роковима у модернизацији брода.
Поправка „Петра Великог“
Након што се заврши модернизација „Адмирала Нахимова“, друга ратна крстарица „Петар Велики“ ићи ће на дуго очекивану поправку која би отприлике могла да потраје шест година. После тога, руска морнарица ће имати две крстарице, док би по правилу обе океанске флоте (Северна и Тихоокеанска) требало да имају по 1-2 таква брода.
Зашто? Крстарица омогућава да се воде велике операције у океану — она постаје језгро ескадриле бродова, њихов „кишобран“ и главна ударна песница. Фрегате и други бродови имају ограничен домет и аутономију, док крстарица има много шире могућности. Поред тога, крстарица попут 11442 М теоретски може да уништи носаче авиона.
Друго је питање да ли се Русија суочава са таквим глобалним задацима…
Да ли су Русији потребне „Звезде смрти“?
Недавно је генерални директор „Обједињене корпорације за бродоградњу“ Алексеј Рахманов рекао за Спутњик да пројекат изградње разарача „Лидер“ неће бити реализован. Изградња овог брода је требало да почне још 2017. године, али сада је јасно да пројекат неће бити спроведен у оном облику у којем је раније замишљен.
Разарач „Лидер“ је требало да постане прилично велики ратни брод са депласманом око 14 хиљада тона, нуклеарним постројењем и импресивним арсеналом најсавременијих система наоружања, укључујући „Цирконе“ и С-500. У погледу својих могућности то не би био разарач, већ крстарица која би заузимала средњи положај између тешких нуклеарних бродова пројекта 11442 М и конвенционалних ратних бродова.
Мислим да шефови бродоградње схватају да, узимајући у обзир искуство модернизације нуклеарне крстарице „Адмирал Нахимов“, изградња „Лидера“ може руску бродоградњу увући у прилично озбиљну кризу.
Ствар је у томе што се истовремено спроводи (уз одређена одлагања) програм изградње фрегата пројекта 22350 „Адмирал Горшков“. Након уласка у службу ракета „Циркон“, ове фрегате биће функционално и по могућностима блиске „Лидеру“.
Очигледно су шефови бродоградње, заједно са војском, одабрали реалније и мање амбициозно јачање способности морнарице путем корвета и фрегата — бродова који су флоти у свакој случају потребни, да би решили пре свега локалне проблеме. На крају крајева, управо на бродове ових класа пада главни посао у свим операцијама: одбрана од подморница, чување великих бродова, борба против сличних и малих непријатељских бродова, чување конвоја, подршка десаната и тако даље.
Изградња „Звезда смрти“ и пројеката нових врста бродова који су импресивни по својим могућностима, одложиће се до тренутка када буде довољно снаге и ресурса за то. До тренутка када то постане заиста важна потреба морнарице, а постизање паритета у океанима буде државни задатак.
