Главни разлог за то свакако је епидемија корона вируса и мере заштите од ширења заразе, мада се иза одлуке о неизласку на улице, бар код неких централа, може наслутити и резигнираност због тога што ранији протести и захтеви нису уродили плодом.
"Немамо више жеље ни да продужавамо ритуално обележавање и упућивање захтева који су адресирани влади и институцијама које су тада затворене", рекао је Тањугу председник Уједињених гранских синдиката Независност Зоран Стојиљковић.
Он наводи да ће у условима пандемије осим шетњи и протеста изостати и уранци, које су раније често организовали баш синдикати.
"Све у свему, могло би се рећи да ове године неће бити ни устанка ни уранка за Први мај", каже Стојиљковић.
Говорећи о материјалном положају радника, наводи податак међународне мреже Клин Клоуз према коме је за пристојан живот трочлане породице потребно 98.000 динара месечно, што је према његовим речима сан за бар три четвртине запослених у Србији.
Наглашава да радници и синдикати не могу бити задовољни ако немају достојанствен рад, безбедан и пристојно плаћен.
Указује да није добро што се синдикати мало питају у важним стварима као што су припрема закона, мере помоћи због пандемије, ребаланс бууџета.
У таквим условима, како каже, синдикатима преостаје једино да мењају начин деловања, да заиграју озбиљније и агресивније и да сами креирају предлоге закона и гурају их у процедуру.
Председник Савеза самосталних сидниката Србије Љубисав Орбовић за Тањуг каже да због поштовања мера заштите од ширења корона вируса ни ова синдикална центра неће сутра организовати раније уобичајено протестно окупљање радника у Београду.
"У таквој ситуацији наша порука радницима је прво жеља да они и њихове породице буду живи и здрави и да уколико фирме не поштују мере заштите радника, буду отворени и то нам пријаве. Желимо им боље услове за рад, веће плате и бољи стандард", каже Орбовић.
Наводи да ће се СССС трудити да се и ове године, као што је било и лане, повећа минимална зарада, као услов за повећање свих осталих зарада у наредном периоду.
Он истиче да је добро то што лане у ситуацији епидемије, плате нису падале или су падале веома мало.
Такође, указује да је је доста радника, према истраживању ове синдикалне централе око 10 одсто, радило од куће.
"Када говоримо о тој категорији радника, плашимо се шта ће са њима бити после пандемије, да ли ће их послодавци вратити на радна места или их оставити да раде од куће због смањења трошкова и слично", каже Орбовић.
Додаје да је тешко допрети до ових радника и сазнати како се поштују њихова права, у вези са безбедности на раду, радним временом и слично.
Асоцијација слободних и независних синдиката (АСНС) је у свом првомајском прогласу навела да ће се и ове године Први мај обележити у условима епидемије корона вируса.
Поручила је да ће наставити да се бескомпромисно бори за законска, синдикална и грађанска права својих чланова и свих радника.
Наводећи за шта ће се конкретно борити, кажу да је једна од таквих ствари да се запосленима у ковид болницама и амбулантама призна бенефицирани радни стаж.
Залагаће се и да недеља буде нерадни дан, да се реши проблем зарада у комуналним јавним предузећима, да запослени у јавном сектору добију регрес и топли оброк, као и да се промени Закон о раду.
Први мај се бележава у знак сећања на велике демонстрације у Чикагу у мају 1886. године, када су радници штрајковали тражећи осмочасовно радно време.
На улицама је простестовало близу 40.000 радника, а њихови захтеви су симболично истакнути у три чувене осмице, осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања.
Демонстрације су се завршиле крвавим сукобима са полицијом када је шест радника убијено, а око 50 рањено.
На првом конгресу Друге интернационале, одржаном три године касније, донета је одлука да се сваког Првог маја одржавају радничке демонстрације.
