Три ножа у леђима Монике Селеш

Самопоуздање, таленат, жеља за победама, све је имала „мала Мо“, али је њен живот добио потпуно нове димензије 30. априла 1993. године.

Тог дана се на турниру у Хамбургу састала са Магдаленом Малејевом и јуришала је ка новом полуфиналу, за шта су јој била неопходна још два гема.

​Док се није појавио Гинтер Пархе, тада 38-годишњи незапослени Немац опседнут женским тенисом, патолошки навијач Штефи Граф и човек спреман на све како би се његова љубимица вратила на тениски врх.

Наоружан кухињским ножем који се користи за окоштавање меса, Немац је улетео на терен и задао убод Моники у пределу леве лопатице рамена.

Обезбеђење га је савладало, ухапшен је, судило му се, али је на крају, због наводних психичких поремећаја, осуђен само на условну казну.

„Оптужен је за наношење повреда.“

„Имао је менталне потешкоће, због тога је добио нижу казну.“

„Био је луд, зато је добио лечење уместо казне.“

„Немогуће… Ако неко упери пиштољ у вас и нанесе вам малу повреду то онда није покушај убиства?“

„Аргументи су луди и глупи. Свако ко покуша да убије некога је луд. Значи да би свако требало да добије условну казну?“

​Лекари су Моники предвидели брз повратак на терен, али…

Чињеница да је особа која је покушала да је убије добила само условну казну и да је могла слободно да се шета није јој давала мира.

„Моника је три пута добила нож у леђа. Једном од Пархеа, други пут од тениса. Говорили су да је то њен проблем и желели су да јој отму место. Трећи нож је био од Немачке. Особа која ју је напала није провела ниједан дан у затвору“, навео је тениски новинар Питер Бодо.

А за то време, Штефи Граф је поново преузела примат…

„Она је перципирана као божанство, док су Монику гледали као на оличење зла. То дело није учинио заљубљени навијач, то је урадио политизовани, залуђени фанатик. Мрзео је Србе, рекао је да је то урадио како би помогао Штефи да се врати на врх и како би се осветио ‘ђаволским Србима'“, рекао је на суђењу Моникин адвокат Герхард Страте.

​Пархеов заступник Отмар Кури је, са друге стране, тврдио да је његов штићеник „прост човек са лимитираним вокабуларом и лимитираном интелигенцијом“.

Али изгледа довољном да може да мрзи и нападне ножем, што није био довољно добар аргумент за немачки суд.

За то време Моника је тонула у депресију, тенису се вратила тек после две и по године, освојила је турнир у Канади, а потом у Аустралијан опен.

Ипак, последице напада су биле толике да никада није успела да се врати у своју пређашњу форму, па је са 53 освојена трофеја и девет Гренд слем титула званично отишла у пензију 2003. године.

​► Новак је рекао „адиос“ – сада ће морати да се бори и против своје историје

► Зверев је и даље против пројекта иза кога стоје Ђоковић и Пике

► Да ли ће Ђоковић у Београду скинути „клетву“ која га прати 15 година?