Нестаће ЦИА али неће Васељенска патријаршија: Зашто је главна НАТО мета – Српска црква /видео/
© Фото : Владимир Васић
Пратите нас
Логично је што генерали НАТО, који се обучавају у хибридним ратовима како да растурају друштва на која насрћу, кажу да им је Српска православна црква (СПЦ) највећи проблем. Са њихове тачке гледишта – то је тачно, јер овде све остале вредности висе у ваздуху, каже социолог др Слободан Рељић, некадашњи главни и одговорни уредник НИН-а.
Имамо школски систем за ког не знамо да ли је за или против своје државе, партијску „колонијалну демократију“ где је читава конструкција направљена споља и неке пређашње вредности које су сад све „растурене из темеља“, додаје он.
Сви системи висе у ваздуху, само је Црква остала
Тренутно, ван Цркве, не постоји никакав редослед вредности у јавности.
„У Цркви прво имате у шта да верујете, она ипак постоји хиљаду година и сналазила се у разним временима. У Турској смо имали своју економију која је била породична, образовање – деца су се образовала или код попова или у породици, као и своју Цркву. Сад су образовање и економија системи који висе у ваздуху, али је Црква остала“, каже Рељић.
Он додаје да СПЦ истрајава иако је снажно изложена нападима са свих страна и истиче да су и друге хришћанске цркве у сличној ситуацији.
Нестаће ЦИА али ће опстати Васељенска патријаршија
„Ово што се ради са Васељенском патријаршијом преко обавештајних организација са Запада то су страшне ствари, али Васељенска патријаршија постоји 2.000 година и ипак ће се некако снаћи. Нестаће ЦИА, али неће нестати Васељенска патријаршија“, каже Рељић за „Орбиту културе“.
Црква је нападнута и савременим технологијама, али срећом, има проблем са њиховом употребом.
„Сама по себи, технологија је гола манипулација. Настала је у оквиру Пентагона и америчких обавештајних служби и она само служи да би се људима манипулисало. Наравно, не можете да останете изван ње и морате да на неки начин у томе учествујете, али је важно да будете довољно конзервативни да се не претворите у исто то у шта су се и они претворили“, истиче Рељић.
„Хитлер је победио“
Подсећа да је по завршетку Другог светског рата један чувени социолог који је био борац француског Покрета отпора, написао текст „Хитлер је победио“. Објаснио је да је Хитлер водио тотални рат у коме је, практично, све било фронт, при чему је у манипулацијама све било дозвољено, у сваком тренутку.
„Они који су против Хитлера ратовали после су преузели све Гебелсове технике зато што је он био напреднији у томе и Хитлер је, у том смислу, победио. Данас такође постоји ризик да ако хоћете да уђете у рат са Западом и преузмете све њихове технике, да се не претворите у исто што су и они, јер ту повратка нема“, каже наш саговорник.
Србија на истоку
Рељић, коаутор књиге „Српско православље“ са новинаром Момчилом Петровићем, својеврсног кратког водича кроз основе вере, сматра да је укорењеност српског православља у народу нормална и историјски логична.
Према његовим речима, српско друштво је у основи источно. Прво смо били део Византијског Комонвелта, онда је дошла Отоманска империја која јесте наш противник али је такође источњачка.
„Они не воле нашу веру али своју третирају слично као ми. Остајали смо у том координатном систему а онда смо се после Карађорђа једно два века накачили на Запад, јер је то било пробитачно и то је стални део сналажења народа у историји. Међутим, како на Западу опадају њихове вредности, ми се поново враћамо Истоку, с којим никад нисмо ни раскидали односе“, каже Рељић.
Политичка моћ Српске цркве
Додаје да живимо у времену у коме се све своди на политичко, иако су трагична таква друштва јер је политичка сфера банална и ту се „не може ништа важно одлучивати“ и имамо „само нека пребацивања из шупљег у празно“.
Литије - Црна Гора
© AP Photo / Risto Bozovic
Ако се на Цркву гледа политички, иако она није прављена као политичка организација, стиче се утисак да нема директну политичку моћ, осим у неким крајњим ситуацијама као што је било у Црној Гори.
Православље – гаранција опстанка и у будућности
Црква је организација, а православље је духовно стање, објашњава Рељић и додаје да иако је Црква као организација изузетно важна, важнија је „наша уроњеност у православље“. Православље нам је нека врста гаранције да ћемо се снаћи у времену које долази јер има везу са источним погледом на свет у коме нема живота без духовности.
„Све што је извикано као велико достигнуће без духовности нема никаквог смисла. Свака добра ствар без моралне одговорности може бити претворена у нешто што вас убија. Уколико немате у себи обавезу према нечему што је више од вас, на крају ћете пристати да тргујете са свим. Ако имате ту вертикалу, бићете биће које има однос и према универзуму и колективу у коме живи. Те космичке веза нема без религије, јер све остало је импровизација“, закључио је Рељић.
