Прошетајте се у рејону улица Мајаковског и Засодимског ,у којима се налази велики број дрвених објеката из 19. и са почетка 20. века. Неке зграде су овде пренете из других квартова током седамдесетих година 20. века.

Обратите пажњу на кућу Јакубове. Та кућа је прави пример када се говори о кућама у Вологди са оградама у дрворезу. Њих нема толико много, али захваљујући песми „Вологда“ ансамбла „Песњари“ оне су постале симбол града.

У Вологди има више од сто споменика дрвене архитектуре. Најстарије здање има 230 година. Његов последњи власник је чиновник Засецки.

Улица Благовешенска се не спомиње у већини туристичких водича. А требало би.

Кућа Дружињина налази се на раскрсници улица  Благовешенске и Маљцева. У њој се 1918. године налазила британска амбасада. Верује се да је у тој кући неко време радио Сиднеј Рејли, познати шпијун, један од прототипова Џејмса Бонда.

У близини Благовешенске улице налазила се светлозелена дрвена зграда позната као „Кућа чипке“. Собе су се издавале женама које су због посла долазиле у град. Плетење чипке постало је народни занат у Вологди у 19. веку.

„Фабрике чипке“ су направљене на имањима многих локалних земљопоседника, а наставиле су са радом и након укидања кметства у 19. веку.
Производи занатлија слати у Москву и Санкт Петербург, а у време Совјетског Савеза они су добијали најзначајније награде на међународним изложбама. Чипка из Вологде и данас се сматра најбољим сувениром.

У Вологди постоје и мистична места, као што је кућа председника градског суда Пузан-Пузиревског у улици Херцена. Прича се да је он извршио самоубиство због дугова и од тада његов дух не даје мира становницима куће. Ретке су особе које су живеле у кући неколико година, а да им се није догодио неки „инцидент“. У згради данас нико не живи. Овде се 1918. године налазила амбасада САД.

У близини се налази кућа Александра Левашова, једна од најбољих племићких вила у граду, изграђена 1829. године. Преко пута су трговачке куће са изрезбареним оквирима на прозорима. У једној се налази музеј посвећен локалном песнику Николају Рубцову.

Мало ко зна да је Вологда повезана са Петром I. Руски император је у овом месту боравио најмање пет пута и тада је боравио у каменој кући, која припада потомцима холандског трговца Гутманова. То здање, за разлику од руских, имало је високе плафоне, па се високи цар овде осећао пријатно.

„Кућа Петра I“ је први музеј у Вологдској губернији. Пећи у музеју украшене су холандским плочицама из 17. века, што представља велику реткост за Русију. Музеј је мали, али са јединственим експонатима као што су царева одећа, предмети и документа из времена владавине Петра I. Међу предметима се издваја огромна гвоздена медаља са натписом „За пијанство“, тешка седам килограма.

Још једна кућа је повезана са првим људима Русије, а то је музеј „Изгнанство у Вологди“. Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин провео је три месеца током 1911. и 1912. године у једној од соба те куће, након чега је из ње успешно побегао.

Укупно је око десет хиљада прогнаника прошло кроз Вологду, која се сматрала престоницом Сибира у 19. и 20. веку.

Обратите пажњу на дрвену „Кућу са љиљанима“ са краја 19. века у улици Чернишевског, која је тако названа због дрвених украса у облику цветова. У тој кући се налази приватни музеј.

У Кремљу у Вологди се налази најпознатија црква у граду – Црква Свете Софије, саграђена 1570. године по налогу Ивана Грозног. Њен олтар није окренут ка истоку, како би требало, већ ка североистоку. Према једној верзији, то је учињено по наредби владара који је желео да цркву „окрене“ ка реци Вологди.

Међу омиљеним местима за шетњу су врт Кремља и мали парк с погледом на реку Вологду, мада је живописна лева обала недавно бетонирана.

Из Москве до Вологде најједноставније се долази возом, путовање траје осам сати. Аутомобилом се путује преко Јарославља и то путовање траје неколико сати дуже.

У граду има много бутик-хотела, који се сматрају класичним хотелима у Вологди. То су двоспратне куће са изрезбареним украсима на фасади и балконима. Цена преноћишта у тим хотелима је од 33 до 55 евра.

Туристи у Вологди неће остати гладни. Овде се налази велики број кафића, винотека и ресторана, најчешће са европском кухињом.