Напред - марш! Ово су најважнији разлози да се у Србији врати редовни војни рок
17:26 02.05.2021 (Освежено: 14:22 13.07.2021)
© Фото : Министарство одбране РС
Пратите нас
Да је могућност да Народна скупштина „одмрзне“ обавезу служења војске све извеснија говоре информације да Генералштаб Војске Србије припрема модел служења војног рока којим је планирано да он траје до шест месеци. Саговорници Спутњика су овим поводом једногласни и кажу – било је крајње време, а разлога је, како наводе – пуно.
Како је већ објављено, Министарство одбране ће до октобра овај модел упутити Влади Србије и председнику Републике, а уколико се српски парламент о томе позитивно изјасни, прва генерација од 3.000 регрута ући ће у касарне широм Србије у јуну 2022. године. Они ће се, наводи лист, придружити професионалном саставу, који ће и убудуће бити окосница оружаних снага Србије.
Враћа ли се у Србију обавеза служења војске
Пензонисани генерал-мајор Војске Србије Видосав Ковачевић, бивши начелник Војне Академије Војске Србије подржава иницијативу да се врати служење редовног војног рока и верује да је струка та којој треба препустити одлуку.
„Ми смо погрешили и преписали неку погрешну матрицу из Европе о професиналној војсци, а ово је ипак Србија где традиција постоји стотинама година и где „радо Србин иде у војнике“. Такође, млади људи из часописа „Одбрана и безбедност“ радили су истраживање по коме је 67 посто грађана Србије подржало ту идеју. По мом мишљењу, шест месеци за служење војног рока је мало, мислим да је ипак до годину дана период у коме нешто најбоље може да се уради. Наравно, све то мора да се прилагоди неким новим условима, временима, младим људима“, сматра Ковачевић.
Како каже, постоје разни модалитети и данас све то може другачије да се организује, кроз неке курсеве од по три месеца за преживљавање у природи, пешадијску и падобранску обуку, вожњу моторних возила.
„Данас имате до 500 000, можда и до милион људи за ових десет година који су необучени за одбрану земље. Дакле, ако ми сада кренемо са том обуком младих људи, имали бисмо способне и обучене људе. Наравно да не желимо рат, али ако до њега дође, имали бисмо способне и обучене људе што је у таквим ситуацијама најважније“, категоричан је Ковачевић.
Гарда Војске Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Дугорочно решење за војну неутралност
Пуковник у пензији Душко Шљиванчанин, ратни командант 53. граничног батаљона на Кошарама, у разговору за Спутњик осврће се на изјаву начелника Генералштаба ВС генерала Милана Мојсиловића.
„Он је рекао једну кључну реченицу, а то је да је у условима војне неутралности једино дугорочно решење враћање редовног служења војног рока. Има пуно разлога за то да у Србији постоји комбиновани модел којим је повезан и професионални састав и редовно служење војног рока. Тиме бисмо, пре свега, релаксирали професионални састав војске који би се онда искључиво бавио борбеним задацима. Професионални састав војске тренутно исцрпљујемо јер они извршавају задатке и у копненој зони безбедности, и у мировним мисијама, имају редовне задатке и тако даље. Такође, са служењем војног рока имали бисмо и базу за професионалну војску, за активну резерву и пасивну резерву“, објашњава Шљиванчанин.
Он је мишљења и да Србија има велики изазов, ризик и претњу када је реч о стању на простору Косова и Метохије.
„Имамо део наше територије који је под окупацијом после проглашења такозване независности Косова 2008. године, а ми се налазимо у таквом окружењу и ситуација на Балкану је таква да за три или четири месеца ситуација може да ескалира. Војска за борбена дејства се не ствара за месец дана, па је повратак редовног служења војног рока кључан и за мирнодопске услове и за евентуална ратна дејства“, категоричан је наш саговорник.
Према новом концепту, будући војни рок неће бити везан за место становања регрута, већ за војну специјалност, такозвани „вес“, пишу Новости. Младићи старости од 18 до 26 година, били би упућивани на тромесечну обуку у центре за обуку, после чега би још толико живели војничким животом у јединицама.
Одбрана земље добра инвестиција, колико год да кошта
Одмрзавање војне обавезе, према рачуници Министарства одбране, годишње ће коштати око осам милијарди динара. На питање да ли је тај новац довољан и има ли Србија потребну инфраструктуру и финансијска средства за поновно организовање редовног служења војног рока, Ковачевић каже да има разумевања за бригу о финансијском моменту, али да је одбрана земље ипак – одбрана земље.
„Кроз ово се спашавају и људски животи ако дође до неких трагедија или инцидената. Они могу бити еколошки, или попут овог вируса сада. Када имате обучене људе, онда сте заштићени и то, по мом мишљењу, нема цену. Па погледајте колико има промашених улагања, зашто се не би улагало у одбрану земље? Ја мислим да је то добра инвестиција, колико год да кошта“, оцењује Ковачевић.
И Душко Шљиванчанин указује на значај учешћа војске у ванредним ситуацијама.
„Када су биле велике поплаве 2014. године ја сам био командант гарнизона Пожаревац. Тада су ангажовали војници на добровољном служењу војног рока и ми смо тада одбранили термоелектрану Костолац“, каже Шљиванчанин.
Мотивација за будуће регруте
Држава, како се наводи, тражи и начин да регрутима обезбеди низ погодности које ће пратити боравак у касарни, попут предности приликом запошљавања у државној служби, као и о новчаној надокнади, а планира се и да сваки регрут током ношења униформе добије прилику за полагање возачког испита, информатичке курсеве и занатске и друге обуке.
Видосав Ковачевић такође сматра да је потребно осмислити неке моделемотивације будућих регрута.
„Ја сам био начелник Војне академије 2005. године када се из грађанства јавио 21 кандидат, а када сам четири године касније отишао у пензију, на пријем у Војну академију јавило се 1.300 кандидата. У међувремену смо тој деци обезбедили једну диплому, другу диплому, дакле и академске и дипломе официра, као и информатичку писменост, знање енглеског језика по НАТО стандардима, и све смо то медијски добро представили. Тако ће и овде бити ако то деци лепо објасните о чему се ради. Сигурно ће сви проћи обуку у вожњи, информатичке писмености, па зашто да немају предност и код уписа на факултет, или бар улазак на неки базен“, поручује Ковачевић.
Душко Шљиванчанин је уверен да би повратак редовног војног рока био изузетно значајан за привреду и грађане.
„Примера ради имате „весове“ као што су руковаоци инжињеријских машина. Када ви некога за то обучите ви сте му дали хлеб у руке. Када у војсци некога обучите да буде кувар, пекар, конобар, возач моторних возила, дате му сертификат - дали сте му хлеб. Много је послова које војник у току служења војног рока може научити од чега ће касније имати користи и он и привреда“, указује Шљиванчанин.
Радни модел не искључује приговор савести, с тим што се ради на реорганизацији старог система цивилног служења војске. Војни рок без оружја, по новом, трајаће двоструко дуже и служиће се, такође, у касарнама. По приговору савести биће искључено ношење оружја и војна обука, али не и боравак у колективу, ношење униформе, војничка дисциплина и слично.
