Десет година од убиства Бин Ладена: Од америчког „корисног исламисте“ до непријатеља број 1
22:27 03.05.2021 (Освежено: 16:01 21.09.2021)
© Flickr / outtacontext
Пратите нас
Десет година од ликвидације Осаме бин Ладена, лидера Ал Каиде која је извршила напад на Светски трговински центар и Пентагон 11. септембра 2001. године, многа питања о том исламском терористи и даље су без одговора, али је извесно да је реч о човеку који је у почетку каријере и те како био користан Американцима, између осталог и на Балкану.
Према речима новинара Николе Врзића, аутора емисије „Нови Спутњик поредак“, Бин Ладен је Американцима био вишеструко користан, а та корист датира још из времена совјетског рата у Авганистану.
Бин Ладен на почетку био користан Американцима
„Тада су амерички медији, попут ’Њујорк тајмса‘ и ’Вашингтон поста‘, писали хвалоспеве и практично бајке о тим ’храбрим‘ борцима против совјетских ’завојевача‘, о муџахединима, а Бин Ладен је био и сам један од јунака тих написа по америчкој штампи. Наравно да им је он касније помогао и у остваривању њихових циљева у Босни и Херцеговини, као продужена рука оних њихових намера које нису могли својим директним ангажовањем да спроведу. Првенствено се ту ради о шверцу оружја и наоружавању босанских муслимана, упркос ембаргу Уједињених нација, али и о директном учешћу муџахедина у борби против првенствено Срба у Босни и Херцеговини“, објашњава Врзић.
Да је лидер Ал Каиде током рата у БиХ у најмање два наврата боравио на Балкану потврдио је својевремено и бечки дневник „Естерајх“, а посету Бин Ладена Сарајеву и његов сусрет са Алијом Изетбеговићем 1994. открила је новинарка немачког магазина Шпигл, Ренате Флотау. Он је испред канцеларије тадашњег првог човека у Сарајеву чекала интервју и случајно набасала на Бин Ладена, а он јој је тада дао и визит-карту и рекао да намерава да у Босну доведе муслиманске добровољце и потврдио да има пасош БиХ.
Државна секретарка САД Хилари Kлинтон, председник Барак Обама и потпредседник Џо Бајден, заједно са члановима националног безбедносног тима, добијају обавештење о мисији против Осаме бин Ладена у Ситуационој соби Беле куће у Вашингтону.
© AP Photo / The White House, Pete Souza
Никола Врзић додаје да се Бин Ладен показао и као врло згодан и користан изговор за окупацију Авганистана и остварење геополитичких циљева Америке у том моменту.
„Талибани су тада нудили Американцима своју помоћ у хватању Бин Ладена, у организовању суђења, а у крајњој линији и у његовом кажњавању уколико би се доказало да је крив. Међутим, то Америку није занимало, а његово присуство у Авганистану је искоришћено као изговор за инвазију на ту земљу“, примећује Врзић.
Послужио сврси и када се отргао контроли
На питање да ли је Бин Ладен био амерички пројекат који се отргао контроли или који је послужио сврси, Врзић каже да је Бин Ладен свакако послужио сврси.
„Треба подсетити на Пројекат за ново америчко столеће (неоконзервативни тинк-тенк чији је прокламовани циљ била промоција глобалног лидерства Америке), односно ту идеју да је Америци потребан један катаклизмичан догађај попут Перл Харбура да би остварила своје геополитичке циљеве. У том моменту иза тог пројекта стајали су управо они неоконзервативци који су потом постали најважнији чиниоци администрације Џорџа Буша Млађег. Десио се тај 11. септембар и све остало је историја, тако да је Бин Ладен свакако послужио сврси којој је био намењен, без обзира на то да ли се на крају отео контроли или не“, указује Никола Врзић.
Историчар и публициста, спољнополитички уредник часописа „Хрониклс“ Срђа Трифковић за Спутњик каже да је проблем са Бин Ладеном тај што ми ни после скоро две деценије од напада 11. септембра заправо не знамо шта се заиста десило.
„Сасвим сигурно имамо разлога да верујемо да Бин Ладен јесте био организатор и мозак конкретне акције која се десила 11. септембра, као и да је тих 19 извршилаца заиста веровало да раде нешто велико и свето ударајући у „Великог Сатану“ тамо где је најрањивији. Међутим, у случају 11. септембра сувише је озбиљних људи који имају разлога да сумњају у аутентичност званичне верзије, а треба имати у виду и да је након напада на САД уследио ’Пејтриот УСА акт‘, који је представљао претходницу садашњег законодавства које успоставља све чвршћу контролу над унутрашњим комуникацијама у САД“, каже Трифковић.
Осама бин Ладен 1998. у Авганистану
© AP Photo / File
Ко добија?
Такође, додаје он, уследио је и такозвани рат против тероризма који је обухватао и ирачки рат, премда Садам Хусеин са тим нападима није имао никакве везе.
„Као последица напада дошло је и до свеопште веће спремности обичног света да буде подвргнут разним облицима контроле. Зато се поставља питање – ко добија? Рекао бих да су добитници управо они слојеви америчке „дубоке државе“ и њихови прекоморски партнери који имају у интересу да створе баука од спољног непријатеља. То, наравно, нипошто не значи да исламски тероризам не постоји као претња, али га они истовремено користе да њиме манипулишу и да га експлоатишу у циљу јачања глобалне хегемоније, као и што чвршће контроле над домаћим дискурсом, над домаћим комуникацијама и над оним шта сопствени народ мисли“, оцењује Трифковић.
Бин Ладен је, сматра Трифковић, био фанатик, зликовац и будала који је са својом групом извршио један сценарио који је био врло далеко од тога да баци такозваног „Великог Сатану“ на колена, већ је допринео јачању оних елемената у америчком спољнополитичком и безбедносном естаблишменту који управо жели да тај „сатански“ карактер свог глобалног пројекта ојача.
„Не верујем да је то био акт државне политике САД, нити да су Бушова или претходна Клинтонова администрација направили некакав мастер-план за реализацију тако сложене операције. Пре бих рекао да су то били такозвани ’елементи ван контроле‘ у структури моћи који су имали доста јасан циљ и доста јасне прорачуне последица његове реализације“, наводи Срђа Трифковић.
Пример Бин Ладена показатељ шта значи бити амерички пријатељ
Стевица Деђански, директор Центра за развој међународне политике каже да је о оваквим јубилејима увек интересантно подсетити се шта значи бити амерички пријатељ.
„Када смо ми својевремено говорили да осведочени терориста Осама бин Ладен има своје бригаде овде то нико није узимао за озбиљно јер је он био амерички пријатељ. То им се касније обило о главу, па је он постао највећи амерички непријатељ. Као што је својевремено Винстон Черчил рекао: ’Можемо бити сигурни да ће Американци урадити исправну ствар, али тек када пробају све остале ствари‘. Дакле, са Американцима треба бити опрезан и не уздати се превише у њихово пријатељство“, сматра Деђански.
Осама bин Ладен, син милијардера, рођен је 1957. године у Ријаду у Саудијској Арабији. Одбацивао је секуларизам, социјализам, пан-арабизам и демократију, залажући се за успостављене теократске исламске државе. Заједно са неколико других исламистичких лидера 1988. године основао је Ал Каиду у жељи да борбу муџахедина у Авганистану извезе у друге државе исламског света.
Напад на Светски трговински центар у коме је страдало 3.000 људи Бин Ладен је у почетку негирао, да би 2004. године рекао да је он лично био иницијатор. Године 2011. тадашњи амерички председник Барак Обама је наредио тајну операцију хапшења или убијања лидера Ал Каиде. Осама Бин Ладен убијен је 2. маја у Аботабаду у Пакистану од стране америчких специјалних снага, у операцији под кодним именом „Џеронимо“.
Прочитајте и:
