https://sputnikportal.rs/20210505/moguce-je-da-se-blizu-sunca-skrivaju-zvezde-sacinjene-od-antimaterije-1125263487.html
Могуће је да се близу Сунца скривају звезде сачињене од антиматерије
Могуће је да се близу Сунца скривају звезде сачињене од антиматерије
Sputnik Србија
У самом суседству нашег Сунчевог система могло би се налазити неколико звезда од антиматерије – такозваних антизвезда. 05.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-05T19:55+0200
2021-05-05T19:55+0200
2021-08-26T03:13+0200
наука
сунце
звезде
млечни пут
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111744/46/1117444678_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_4e1e7fe60ed6a1d6d1d54ec827fc4fc9.jpg
С обзиром на то да је већ раније било неких наговештаја да би у свемиру могло бити овако чудних објеката, научници су кренули у детаљну потрагу и пронашли 14 таквих кандидата. Ако се потврди да се ради о звездама од античестица, то ће бити велики корак у истраживању тајни свемира.Што су то антизвезде?Антиматерија је ствар начињена од античестица, а антизвезде су, ако постоје, тела која се у потпуности састоје од антиматерије, преноси хрватски „Индекс“.Очекује се да се овакви догађаји посебно често одигравају на површинама антизвезда с обзиром на то да би на њих редовно требала да стиже „нормална“ материја.Према новом истраживању, четрнаест светлосних феномена на небеској карти гама зрачења могло би спадати у ову необичну категорију, јер одашиљу ону врсту гама зрака које би могле настати када антизвезде увлаче нормалну материју из међузвезданог простора.„Ако се којим случајем докаже да антизвезде постоје, то би био велики ударац за стандардни космолошки модел“, рекао је теоријски физичар Пјер Салати из института The Laboratoire d'Annecy-le-Vieux у Француској.У свемиру уочен антихелијума?Наиме, сматра се да у модерном раздобљу свемира готово да и нема антиматерије иако је он настао с једнаким количинама материје и античестица. Претпоставља се да је током еволуције свемира на неки начин дошло до значајно веће количине честица материје спрам антиматерије.Заинтригирани могућношћу да је нешто од антиматерије у свемиру преживело у облику необичних звезда, научници са Institut de Recherche en Astrophysique et Planétologie анализирали су податке од десет година проматрања свемирског телескопа Ферми. Открили су да се међу готово 5800 извора гама зрачења налази 14 тачака које одашиљу гама зраке с енергијама за које се очекује да настају након судара материје и антиматерије, пише Сајенс њуз.На темељу броја посматраних кандидата стручњаци су израчунали колико антизвезда може да постоји у нашем суседству. Установили су да би, у случају да антизвезде бораве у равни Млечног пута, где би могле да сакупе пуно плина и прашине обичне материје, те да зато емитују пуно гама зрака, на 400.000 нормалних звезда могла постојати једна сачињена од антиматерије.С друге стране, ако се антизвезде већином налазе изван равни галаксије, много би теже долазиле у додир с нормалном материјом, па би их било теже уочити. У том случају би на десет нормалних звезда могла постојати једна од античестица.Могуће да су извори гама зрачења неки други објектиПроблем је у томе што ово одређено гама зрачење може долазити и из других извора. Опажањем радиоталаса или светлости не може се доказати да ли је реч о античестицама јер и материја и антиматерија зраче потпуно идентичне фотоне. Слична гама зрачења могу емитовати објекти попут пулсара или црних рупа.Ако се потврди постојање антизвезда, то би значило да су у неким подручјима свемира успеле да преживе знатне количине антиматерије, али и даље не бисмо имали одговор на питање – где је нестала сва преостала антиматерија.„Још увек ће нам требати објашњење зашто у свемиру материја доминира над антиматеријом“, рекао је физичар Џулијан Хек са Универзитета Вирџинија у САД-у.Прочитајте још:
млечни пут
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111744/46/1117444678_141:0:1180:779_1920x0_80_0_0_31e9539824dd0261fda0e3707c0be54a.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, сунце, звезде, млечни пут, друштво
наука, сунце, звезде, млечни пут, друштво
Могуће је да се близу Сунца скривају звезде сачињене од антиматерије
19:55 05.05.2021 (Освежено: 03:13 26.08.2021) У самом суседству нашег Сунчевог система могло би се налазити неколико звезда од антиматерије – такозваних антизвезда.
С обзиром на то да је већ раније било неких наговештаја да би у свемиру могло бити овако чудних објеката, научници су кренули у детаљну потрагу и пронашли 14 таквих кандидата. Ако се потврди да се ради о звездама од античестица, то ће бити велики корак у истраживању тајни свемира.
Антиматерија је ствар начињена од античестица, а антизвезде су, ако постоје, тела која се у потпуности састоје од антиматерије, преноси хрватски „Индекс“.
Свака честица материје има свој алтер его, дупликат који се од ње разликује по томе што има супротан набој. У случају да се честице материје и антиматерије сударе, ове ствари се међусобно уништавају, уз провалу гама зрака високе енергије, наводи Сајенс aлерт.
Очекује се да се овакви догађаји посебно често одигравају на површинама антизвезда с обзиром на то да би на њих редовно требала да стиже „нормална“ материја.
Према новом истраживању, четрнаест светлосних феномена на небеској карти гама зрачења могло би спадати у ову необичну категорију, јер одашиљу ону врсту гама зрака које би могле настати када антизвезде увлаче нормалну материју из међузвезданог простора.
„Ако се којим случајем докаже да антизвезде постоје, то би био велики ударац за стандардни космолошки модел“, рекао је теоријски физичар Пјер Салати из института The Laboratoire d'Annecy-le-Vieux у Француској.
У свемиру уочен антихелијума?
Наиме, сматра се да у модерном раздобљу свемира готово да и нема антиматерије иако је он настао с једнаким количинама материје и античестица. Претпоставља се да је током еволуције свемира на неки начин дошло до значајно веће количине честица материје спрам антиматерије.
Али, Међународна свемирска станица (ИСС) недавно је открила назнаке антихелијума и тиме бацила сумњу на претпоставку да свемир има хроничну несташицу антиматерије. Ако се та запажања потврде, то би учврстило хипотезу о постојању антизвезда јер су оне баш таква тела која би могла избацивати антихелијум.
Заинтригирани могућношћу да је нешто од антиматерије у свемиру преживело у облику необичних звезда, научници са Institut de Recherche en Astrophysique et Planétologie анализирали су податке од десет година проматрања свемирског телескопа Ферми. Открили су да се међу готово 5800 извора гама зрачења налази 14 тачака које одашиљу гама зраке с енергијама за које се очекује да настају након судара материје и антиматерије, пише
Сајенс њуз.
На темељу броја посматраних кандидата стручњаци су израчунали колико антизвезда може да постоји у нашем суседству. Установили су да би, у случају да антизвезде бораве у равни Млечног пута, где би могле да сакупе пуно плина и прашине обичне материје, те да зато емитују пуно гама зрака, на 400.000 нормалних звезда могла постојати једна сачињена од антиматерије.
С друге стране, ако се антизвезде већином налазе изван равни галаксије, много би теже долазиле у додир с нормалном материјом, па би их било теже уочити. У том случају би на десет нормалних звезда могла постојати једна од античестица.
Могуће да су извори гама зрачења неки други објекти
Проблем је у томе што ово одређено гама зрачење може долазити и из других извора. Опажањем радиоталаса или светлости не може се доказати да ли је реч о античестицама јер и материја и антиматерија зраче потпуно идентичне фотоне. Слична гама зрачења могу емитовати објекти попут пулсара или црних рупа.
Ако се потврди постојање антизвезда, то би значило да су у неким подручјима свемира успеле да преживе знатне количине антиматерије, али и даље не бисмо имали одговор на питање – где је нестала сва преостала антиматерија.
„Још увек ће нам требати објашњење зашто у свемиру материја доминира над антиматеријом“, рекао је физичар Џулијан Хек са Универзитета Вирџинија у САД-у.