00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Неко лаже: Трамп или Зеленски
06:54
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Сан о слободи“
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Да ли је могућ НАТО без САД?
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Није све у гасу: Русија пронашла нови начин како да заради у Европи

© Depositphotos.com / Aa-wПумпа за пуњење водоника у Немачкој
Пумпа за пуњење водоника у Немачкој - Sputnik Србија, 1920, 05.05.2021
Пратите нас
Гасовод „Северни ток 2“ је, без обзира на све препреке, на корак од завршетка. Међутим, Европи ће ускоро бити потребни други енергетски ресурси. Русија ће моћи да заради око сто милијарди долара годишње од извоза водоника, између осталог, и на тржишту Европе. Планови су амбициозни: до 2030. године преузети контролу над 20 одсто глобалног тржишта.

Лидери тржишта

Водоник ће Русији до 2050. године доносити од 23,6 до 100,2 милијарде долара годишње. Извоз на светско тржиште ће износити од 7,9 до 33,4 милиона тона, наводи се у пројекту Концепције развоја водоникове енергетике до 2024. године.
Загат на обали дуж које се постављају цеви за гасовод Северни ток 2 - Sputnik Србија, 1920, 01.12.2020
Пронађена нова намена „Северном току 2“: Поред гаса, снабдеваће Европу и водоником
Пројекат је усаглашен са компанијама, специјализованим одељењима и послат Влади.  
Различите прогнозе се објашњавају чињеницом да за сада није јасно по каквом ће се сценарију развијати тржиште водоникове енергетике, које тренутно не постоји. Могуће је да ће транспорт између производних центара до потрошачких центара бити обављан по аналогији са нафтом и течним природним гасом. Или да ће, на пример, и производња и потрошња бити вршена у конкретним земљама и регионима.
Русија је, као потенцијални велики добављач, заинтересована за ово тржиште.
Током 2020. године Русија је у енергетску стратегију први пут укључили правац „Водоникова енергетика“. Прописани су циљеви: до 2024. године је потребно извозити до 0,2 милиона тона, а до 2035. године десет пута више.
Овај циљ ће се постићи инвестицијама и повећањем производње водоника на основу природног гаса, помоћу обновљивих извора енергије и нуклеарне енергије. Плус - развојем домаћих ниско-угљеничних технологија за добијање елемента број један: пиролизом, електролизом метана и другим методама, као и страним знањем.

Експорт у Азију

У Русији постоји велики потенцијал комерцијализације овог правца. „Русатом оверсиз“ и јапанска Агенција за природне ресурсе и енергетику је у септембру 2019. године потписала споразум о сарадњи на пилот пројекту водоника.
„Росатом“ је у фебруару саопштио да проучава перспективу покретања производње на Сахалину у циљу даљег извоза водоника у Јапан. До 2030. године државна корпорација ће обезбеђивати до 40 процената потреба ове острвске државе.
Макета резервоара за природни течни гас на међународном арктичком форуму Арктик - територија за дијалог у Санкт Петербургу - Sputnik Србија, 1920, 08.03.2021
„Гаспром" реализовао прву испоруку „зеленог“ гаса у Европу

Зелени курс Европе

Ни Европа неће бити изостављена, највише због тога што се окренула зеленој енергетици.
Немачка је већ изразила спремност да подржи развој светског тржишта водоника и да сарађује са потенцијалним добављачима – Саудијском Арабијом и Русијом (у априлу је Министарство енергетике Русије постигло договор са немачким колегама о сарадњи у овој сфери).
Берлин рачуна да ће до 2050. године готово целокупна економија земље, укључујући и тешку индустрију, прећи на водоник.
Подстицај за извоз водоника може бити „Зелени договор“, стратегија коју је Европска унија усвојила 2019. године. Овај документ предвиђа потпуну угљеничку неутралност до 2050. године и значајно смањење увоза производа од угљеника – нафте и гаса. План је да се емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године смањи минимум за 55 процената.
„Зелени договор“ ће овим посебно утицати на увоз угља, а затим и нафте и гаса. То ће повећати потражњу за другим енергетским ресурсима, пре свега водоником.
"Критичари тврде да Русија овде нема шта да тражи: само је потребан наш природни гас и сировина за вађење водоника. Међутим, то није сасвим тачно. У Европској унији једноставно нема довољно капацитета за производњу елемента број један. Да би их створили, потребне су огромне инвестиције", каже независни индустријски експерт Леонид Хазанов.
„Водоник се може добити или електролизом воде или прерадом природног гаса. Међутим, онда је потребно да се у Европи изгради велики број електрана на соларну енергију и ветар (нуклеарне и електране на угаљ су забрањене), за шта ће бити потребни погони за њихову изградњу (чак и на мору се не могу свуда поставити ветрењаче). Или да се направе инсталације за синтезу водоника из плавог горива. У сваком случају, биће потребне импресивне капиталне инвестиције и нису све западне компаније спремне за то“, појаснио је саговорник Спутњику.
Услови за извоз водоника из Русије су више него добри: она се налази између два кључна тржишта, Европе и Азије, и поседује велике резерве природног гаса. Поред тога, тамо се налази и моћна база за истраживање и производњу.
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала