https://sputnikportal.rs/20210506/borelj-potrebno-dugorocno-resenje-krize-u-ukrajini-rusija-za-to-nije-spremna-1125271386.html
Борељ: Потребно дугорочно решење кризе у Украјини, Русија за то није спремна
Борељ: Потребно дугорочно решење кризе у Украјини, Русија за то није спремна
Sputnik Србија
Шефови министарстава одбране земаља Европске уније подржали су „дугорочно политичко решење“ ситуације око Украјине, али „Русија за њега тренутно није... 06.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-06T18:32+0200
2021-05-06T18:32+0200
2022-09-29T13:54+0200
свет
вести
жозеп борељ
украјина
русија
европа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/06/1125271303_0:0:3061:1722_1920x0_80_0_0_ef9731f7c75bd1afb81421f7888bb2eb.jpg
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.Због ситуације у Украјини и око Крима, који је ушао у састав Русије након референдума о полуострву 2014. године, погоршали су се односи Русије и западних земаља. Оптужујући Русију за мешање, Запад јој је увео санкције. Москва је увела реципрочне мере, покренула политику замене увоза и више пута изјављивала да је контрапродуктивно разговарати са њом на језику санкција. Русија је више пута истицала да није страна у сукобу у Украјини ни предмет Минских споразума.Западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног интензивирања „агресивних дејстава“ Русије у Украјини. Вашингтон је изјавио да постоји ескалација „руске агресије“ и премештање руских трупа на Криму и на источној граници Украјине. Портпарол руског председника Дмитриј Песков раније је изјавио да Русија премешта трупе унутар своје територије и по свом нахођењу. Према његовим речима, то никога не угрожава и не треба никога да брине.Прочитајте још:
https://sputnikportal.rs/20210501/borelj-ruske-sankcije-nas-nece-zaustaviti-da-kaznjavamo-one-koji-krse-ljudska-prava-1125239051.html
украјина
европа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, вести, жозеп борељ, украјина, русија, европа
свет, вести, жозеп борељ, украјина, русија, европа
Борељ: Потребно дугорочно решење кризе у Украјини, Русија за то није спремна
18:32 06.05.2021 (Освежено: 13:54 29.09.2022) Шефови министарстава одбране земаља Европске уније подржали су „дугорочно политичко решење“ ситуације око Украјине, али „Русија за њега тренутно није раположена“, изјавио је високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ након састанка Савета Министарства одбране ЕУ.
„Недавно је у региону било примећено нагомилавање руских снага у близини граница са Украјином и на илегално анектираном Криму. Разговарали смо о напетости која је настала због ових дејстава. Потребно је постићи политичко решење, али се тренутно стиче утисак да Русија вероватно није спремна за такво решење“, рекао је Борељ.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
Због ситуације у Украјини и око Крима, који је ушао у састав Русије након референдума о полуострву 2014. године, погоршали су се односи Русије и западних земаља. Оптужујући Русију за мешање, Запад јој је увео санкције. Москва је увела реципрочне мере, покренула политику замене увоза и више пута изјављивала да је контрапродуктивно разговарати са њом на језику санкција. Русија је више пута истицала да није страна у сукобу у Украјини ни предмет Минских споразума.
Западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног
интензивирања „агресивних дејстава“ Русије у Украјини. Вашингтон је изјавио да постоји ескалација „руске агресије“ и премештање руских трупа на Криму и на источној граници Украјине. Портпарол руског председника Дмитриј Песков раније је изјавио да
Русија премешта трупе унутар своје територије и по свом нахођењу. Према његовим речима, то никога не угрожава и не треба никога да брине.
