Никола Грбић за Спутњик: Ово је чудо!

Никола Грбић  - Sputnik Србија, 1920, 06.05.2021
Пратите нас
Никола Грбић, прослављени одбојкаш и одбојкашки тренер, први је Србин који је као тренер освојио најелитније европско такмичење – Лигу шампиона. Он је после историјског успеха са пољском екипом Закса за Спутњик спорт говорио о емоцијама које су га преплавиле током финала, али и о својим очекивањима на почетку сезоне и плановима за будућност.
Никола Грбић после освајања титуле шампиона Европе - Sputnik Србија, 1920, 02.05.2021
Сузе Николе Грбића после историјског успеха! /видео/
Грбић, који се у својој скоро дводеценијској репрезентативној каријери окитио са 19 медаља, наступао је под заставама СРЈ, СЦГ и Србије, 16 медаља је понео као играч, а три одличја је освојио као селектор. 
Као играч је добијао бројна признања, после Баната и Војводине играо је у Италији и Русији, где је готово по правилу биран за најбољег играча на позицији техничара, а највећи клупски успех његове професионалне каријере је освајање Лиге шампиона у сезони 2008/2009 са италијанским Трентином.
Као тренер водио је тимове Перуђе, Вероне и Заксе са којом је два пута освајао Суперкуп Пољске и једном Куп те државе. 
У суботу је управо против Трентина одвео пољску екипу на највиши степеник Лиге шампиона, не скривајући своје емоције, што није било карактеристично за њега као играча, па чак ни када је постао први Грбић који се као играч окитио златом у најелитнијем европском клупском такмичењу.
„Емотивније сам доста то доживео, нисам то тако доживео када смо победили Ираклис у финалу у Прагу. Чак и без обзира на то што ми је релативно пре тога умро отац, негде је то био осећај да бих баш волео да је он доживео да бар један од двојице синова освоји Лигу шампиона, да и са клубом постане првак Европе. Нисам то ни тада доживео као што сам ово сада“, сведочи Грбић за Спутњик спорт и у даху наставља:
„Ово је више чудо него што је изненађење. Јер ми смо екипа са четвртим по величини буџетом у Пољској, а нећу ни да се поредим са италијанским и руским екипама, ми смо смешни. И у једној таквој конкуренцији где смо и жребом били малтене осакаћени јер смо играли са три практично најјаче екипе у Лиги шампиона, и да смо их победили – мислим да је све то кулминирало у том последњем поену на утакмици и да су емоције које сам преживљавао, доживљавао током целе године, углавном позитивне, све оне су испливале на површину“.
Млађи од два легендарна брата српске одбојке, наводи да је на почетку сезоне циљао на пољске трофеје, те да је сматрао да су много веће могућности на европској сцени имале екипе које су финансијски и играчки јаче од Заксе.
Ипак, како је одмицала сезона његови изабраници играли све боље и боље па се јавила шанса и вера да се и на интернационалном плану „пуца“ ка врху.
„Та убеђеност да можемо да се боримо са најјачима се десила када смо победили Чивитанову у гостима. Мислим да је то био први корак ка неком освешћењу у смислу схватања да ми заиста можемо да се нађемо у друштву, односно да играмо са најбољим екипама у егалу. Тако да кад смо њих избацили то је већ само по себи било чудо, одјек је био невероватан. Стварно је било нестварно, и већ тада је било – шта год даље урадили, већ смо направили историјски успех тиме што смо победили Лубе“, указао је Грбић.
Скромност у огромном успеху који је остварио као тренер, наш саговорник је показао у неколико наврата.
На питање колико је његово достигнуће важно за српску одбојку, јер је Грбић први Србин који се као тренер попео на трон Европе, он је рекао да сваки успех српских одбојкаша утиче на имиџ и популаризацију наше одбојке, али да свом учинку не би придавао толику важност јер се „само труди да ради свој посао најбоље што може“:
„А то да ли сам ја први српски тренер који је ушао у финале Лиге шампиона, да ли сам први што ју је освојио, да ли играч и тренер који је освојио, то ја немам појма. Нити ме је занимало, нити сам водио бригу о томе. Моја брига је била да извучем максимум из моје екипе и то је то“.
Разлог његових бурних емоција и суза након освајања Лиге шампиона, између осталог била је и чињеница да је знао да је утакмица са Трентином кулминација и крај сјајне сарадње са његовим изабраницима, пошто је половина играча још у децембру због пропуста управе потписала уносне предуговоре за друге клубове.
Спутњик спорт је занимало да ли постоји могућност да се ствари промене с обзиром на освајање европске и титуле вицешампиона пољске лиге, али је Грбић категорично одбацио такву вероватноћу.
„То је тако, и завршена је прича. Једноставно, они су то потписали још у новембру, децембру прошле године. Због тога што су они отишли ми смо потписали друге играче, тако да би било заиста јако компликовано, односно скупо да се тако нешто уради, на страну што је то немогуће у пракси, и неће се десити. Нити размишљамо о томе нити постоји било каква могућност за тако нешто“, рекао је српски одбојкашки ас.
Грбића смо за крај упитали за његове даље тренерске планове, односно хоће ли остати у Пољској, али Никола није желео да одаје детаље, већ да ужива у моменту.
„Хоћу да уживам о овом успеху овде, имам уговор са Заксом на наредне две сезоне, а да ли ћу остати у Закси или не то не зависи само од мене, не знам још, за десетак дана ће се знати вероватно“, закључио је Грбић за Спутњик спорт.
Бакљада емоција, промена живота и – Ускрс у Србији: „Недостајало ми је...“
Због Србина је запаљена ватра – „то свет још није видео“
Из српског града бокса стижу нови шампиони – млади тренер водио дебитанта право до злата!
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала