Шта нам открива најстарији дечји гроб у Африци /видео/
21:30 07.05.2021 (Освежено: 03:13 26.08.2021)
© Фото : YouTube/CENIEH / snimak sa ekrana
Пратите нас
Најстарија гробница модерног човека у Африци један је од најранијих непогрешивих доказа о планском чину спуштања тела у унапред припремљену јаму и покривања земљом. Ово откриће нуди ретке детаље који нам могу помоћи да схватимо како је функционисао рани људски ум – и срце.
Интердисциплинарни тим научника је дугим истраживањем и анализама открио најстарију људску гробницу у Африци. Гробница је откривена у Кенији, на око 16 километара од идиличних плажа на југоистоку земље. Пре око 78.000 година, заједница раног хомо сапиенс-а пажљиво је сахранила посмртне остатке детета старог две до три године.
Иако су неке гробнице у Европи и на Блиском истоку старије, новооткривени гроб у Африци је један од најранијих непогрешивих доказа о планском чину спуштања тела у унапред припремљену јаму и покривања.
Фосил је назван Мтото, што на свахили језику значи дете. У Африци су пре овог открића пронађене само две гробнице са дечјим посмртним остацима, које су нешто млађе. Иако су три гробнице на целом континенту веома мали узорак, године преминулих доста говоре о развоју сахрањивања као ритуалног процеса, пише „Национална географија“.
„Савремене групе ловаца-сакупљача сматрају да је смрт природна и неизбежна ствар“, наводи Пол Петит, експерт за палеолитске гробнице са Универзитета Дарам у Енглеској, који није учествовао у студији.
„Међутим, постоје два изузетка – насилна смрт и смрт детета или бебе. Кроз ово откриће видимо назнаке људског осећаја да је прерана смрт неприродна и да је неопходно да се обележи на неки посебан начин.“
Емотивна церемонија
Мтотова гробница је пронађена у огромном пећинском комплексу Panga ya Saidi који се простире дуж југоисточне обале Кеније. Ископавања на овом локалитету трају од 2010. године, а реализују их тимови Националног музеја Кеније у Најробију и Макс Планк института за проучавање људске историје у Јени, у Немачкој.
До сада су ту пронађени бројни различити артефакти – хиљаде камених алата, огрлице од шкољки, животињски остаци. Они су доказ о континуираном постојању људи на том тлу од средњег каменог доба афричке праисторије, пре око 80.000 година, па све до данас.
Тим истраживача је 2013. године открио структуру налик гробници на око три метра испод тренутног пода пећине. Даљим радовима су откривени остаци костију у процесу декомпозиције, 2017. године. Ископавање је било веома деликатно па су одлучили да читав блок седимената који је окруживао кости сместе у гипсану модлу и пошаљу у Најроби ради даљих истраживања.
Током ископавања у лабораторији, прво су пронађена два зуба на самој површини блока који су изгледали као људски.
„Одмах смо знали да смо на трагу нечег великог“, истиче Емануел Ндиема, истраживач из тима који је на челу департмана за археологију при Националном музеју Кеније. Истраживање је настављено у Јени у Немачкој, али и у Шпанији у Националном центру за проучавање људске еволуције у Бургосу.
Више од годину дана су трајале припреме и анализе, уз помоћ микро-компјутеризоване томографије, оптичких микроскопа и других неинвазивних метода фотографисања, као и ручног ископвавања. Постепено су се појављивали сви елементи фосила: кичма, база лобање, доња вилица и корени зуба детета. У другом делу блока била су ребра и кости рамена у свом природном анатомском положају.
Осим целокупног скелета у природном положају, још неколико елемената указивало је на то да је дете са намером сахрањено недуго након смрти. Седименти у гробници су били јасно другачији од свог окружења и садржали су бројне љуштуре пужева који се хране црвима који окружују лешеве сахрањене у чистој земљи.
Геохемијска анализа је открила присуство хемикалија које стварају бактерије одговорне за разлагање ткива, што се подудара са високим степеном декомпозиције костију. Како су се ткива и органи распадали, простор је постепено бивао попуњен седиментом па је грудни кош задржао свој тродимензионални облик.
Лабораторијско испитивање остатака из најстаријег дечјег гроба у Африци
© Фото : YouTube/ / snimak sa ekrana
Ипак, горњи део ребара је био ротиран за 90 степени, што се могло десити ако је тело смештено у скучен простор или, вероватније, ако је било умотано и ушушкано неком врстом материјала, можда животињске коже или листова који су давно иструнули.
Коначно, позиција главе и вратних пршљенова указује на то да је дете положено на неку врсту јастука. Тим истраживача је успео да забележи овај веома емотиван моменат ране људске заједнице у правом тренутку, пре него што су сви остаци тела детета нестали. Наводе да су се кости дословно претварале у прах и да су, срећом, гробницу открили у последњи час.
Дечје гробнице у Африци
Други примери модерног сахрањивања деце у Африци укључују остатке детета старости између осам и десет година са локалитета Тарамса Хилл у Египту, од пре 69.000 година, као и фосил бебе са налазишта Бордер Цаве у Јужној Африци, старости 74.000 година. Ипак, оба фосила су датирана са доста мањом прецизношћу од новооткривеног.
Гробница из Јужне Африке, откривена 1941, као и Панга yа Саиди гробница откривају снажну везу између преминулог детета и оних који су покопали његово тело. Мтото је нежно ушушкан са неком врстом јастука и покривача, док су у другој гробници пронађени обојени украси од шкољки.
Прво питање које се поставља је због чега су људи уопште почели да сахрањују своје мртве.
„Не можемо прочитати њихове мисли. Када сахраните некога, ви на неки начин продужавате живот те особе. Као да говорите да не желите да је пустите да потпуно оде. Ово је једна од карактеристика која људе чини јединственим – свест о животу и смрти“, наводи вођа студије, Марија Мартинон-Торес из Истраживачког центра у Бургосу.
Петит сматра да ови гробови представљају примере ране традиције средњег каменог доба да се преминулој деци обезбеди специјална церемонија.
Многе древне гробнице су откривене широм Европе и Блиског истока, како неандерталаца тако и модерног човека, а неке су старе и до 120.000 година. Због чега у Африци постоје само три? Европски и азијски фосили су махом откривени средином XX века, када су критеријуми за описивање били другачији, а закључци о ритуалном сахрањивању доношени на основу штурих доказа. Петит сматра да се већина тих гробница пре може окарактерисати као „посмртно одлагање“ – што значи једноставно смештање тела у рупу или пећину, без икаквих назнака о ритуалу.
Још један узрок малобројних афричких гробница су заправо ређа истраживања која су рађена на овом континенту. Истраживања су се до сада фокусирала на само неколико локација у Јужној Африци и у Великој раседној долини на истоку. На тај начин су откривени фосили на само 10 процената површине континента.
Археолошки локалитет Panga ya Saidi, где је пронађен Мтото, свакако обећава будућа открића. Научници верују да ће отићи много даље у прошлост јер су слојеви стена стари и до 400.000 година.
Прочитајте још:
