https://sputnikportal.rs/20210507/zapad-uzalud-pritiska-najvise-srba-za-saradnju-rusijom-vise-od-trecine-za-rusku-vojnu-bazu-1125278585.html
Запад узалуд притиска - највише Срба за сарадњу с Русијом, више од трећине и за руску војну базу
Запад узалуд притиска - највише Срба за сарадњу с Русијом, више од трећине и за руску војну базу
Sputnik Србија
Упркос растућим западним притисцима, према најновијој анкети, трећина грађана Србије сматра да би у спољној политици земље приоритет требало да буде Русија... 07.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-07T20:38+0200
2021-05-07T20:38+0200
2023-03-28T16:09+0200
анализе и мишљења
коментари и аналитика
анкета
руска војна база
србија
русија
сарадња
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111851/67/1118516749_0:123:4500:2654_1920x0_80_0_0_4e5878b110edb723122390278f649c92.jpg
Резултати истраживања предочени су на Округлом столу о политичким и економским изазовима у односима Србије и Русије. Истраживање је спровео београдски Институт за политичке студије, који је био и домаћин Округлог стола на коме су учествовали и професори Руске председничке академије за економију и јавну администарцију (РАНЕПА) са седиштем у Санкт Петербургу.Више од трећине анкетираних за руску војну базу у СрбијиПрема анкети, највише испитаника, 34,3 одсто, сматра да приоритет Србије у спољној политици треба да буде Русија. На другом месту је ЕУ за коју се изјаснило 19,3 одсто, следи Кина са 13,6 процената, а за Америку се изјаснило 5,6 одсто анкетираних. Неутралних је било 19,5 процената.Прецизније, за постојање руске војне базе у Србији изјаснило се 39,5 одсто испитаника.Према резултатима истраживања београдског Института за политичке студије, за постојање руске војне базе у Србији изјаснило се 39,5 одсто анкетираних.
Русија трећи спољнотрговински партнер СрбијеОсврћући се на еконосмку сарадњу две земље, Рапаић је напоменуо да је у претходних неколико година спољнотрговинска сарадња две земље повећана. „Само у 2019. преко три милијарде долара је била укупна спољнотрговинска размена, а Русија је наш трећи спољнотрговински партнер. Ми смо зависни пре свега од увоза руских енергената, али то није феномен који је специфичан за Србију , него и за ЕУ“, каже Рапаић, али и упозорава да је структура извоза и увоза из Русије већ годинама непромењена. Он сматра да ће наредни изазов представљати сарадња у домену технолошки софистициранијих производа, што ствара већу додату вредност.Русија и Србија предњаче у приливу страних инвестицијаИстакао је, такође, да су Русија и Србија другу годину за редом на врху листе земаља са највећим приливом страних директних инцвестиција међу земљама у транзицији у целом свету.„Русија је у 2019. имала прилив од 31,7 милијарди долара што је 140 одсто више него у 2018. То показује да и поред санкција које су уведене Руској Федерацији капитал је почео да долази из земаља у развоју . Он се не креће искључиво из развијених земаља, већ су земље у развоју, попоут Кине, те које доносе и нове технологије и улажу у земље као што су Србија и Русија. Србија је у исто време била друга на листи са 4,2 милијарде долара прилива страних директних инвестиција, што је за земљу од седам милиона становника значајан податак“, истакао је Рапаић.Енергетика и железничка инфраструктура су области које економску сарадњу Србије и Русије подижу на виши ниво.
Заменица директора РАНЕПА, проф. др Олга Казанска истиче да треба наћи начин да се оснажи економска сарадња на чему се већ доста ради. Она је подсетила да је приликом посете русог председника Владимира Путина Србији 2019. године потписано много различитих споразума, али и напомиње да најбољу перспективу када је економија у питању има развој сарадње у области енергетике и железничке инфраструктуре. То би, како сматра, могло да допринесе да економска сарадња буде подигнута на виши ниво.По оцени Рапаића, изазови српско-руске сарадње данас су велики посебно због притисака којима је Русија изложена од како је под санкцијама ЕУ. То што је Србија на путу ка ЕУ, по његовој оцени, ипак не сужава могуће поље сарадње, јер је више пута са највишег места поручено да Србија такву санкциону политику ЕУ према Русији неће следити.Русија доследно стоји на становишту да питање Косово и Метохије треба решавати на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Принцип територијалне целовитости за замрзнуте конфликтеПрофесор др Давид Тереладзе, који је говорио о проблему замрзнутих конфликата у свету, посебно се осврнуо на случај Косова и Метохије који, како каже, сматра делом територије Србије .Он истиче да се у решавању таквих случајева свет мора држати принципа територијалне целовитости и граница успостављених после Другог светског рата. Много је у свету спорних територија и замрзнутих конфликата и они ће се, по његовој оцени, само увећавати ако тај принцип буде нарушен.Округли сто организован је само месец дана пошто је у Санкт Петербургу потписан споразум о научној сарадњи Инстиитута за политичке студије из Београда и Руске председничке академије за економију и јавну администарцију (РАНЕПА). Реч јер о једном од највећих универзитета у Русији који је по речима Рапаића, директно под ингеренцијама председника Руске Федерације и његовог кабинета.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
анализе и мишљења, коментари и аналитика, анкета, руска војна база, србија, русија, сарадња
анализе и мишљења, коментари и аналитика, анкета, руска војна база, србија, русија, сарадња
Запад узалуд притиска - највише Срба за сарадњу с Русијом, више од трећине и за руску војну базу
20:38 07.05.2021 (Освежено: 16:09 28.03.2023) Упркос растућим западним притисцима, према најновијој анкети, трећина грађана Србије сматра да би у спољној политици земље приоритет требало да буде Русија, иза које значајно заостаје Европска унија, а око 39 одсто чак сматра да би у Србији требало да постоји руска војна база.
Резултати истраживања предочени су на Округлом столу о политичким и економским изазовима у односима Србије и Русије. Истраживање је спровео београдски Институт за политичке студије, који је био и домаћин Округлог стола на коме су учествовали и професори Руске председничке академије за економију и јавну администарцију (РАНЕПА) са седиштем у Санкт Петербургу.
Више од трећине анкетираних за руску војну базу у Србији
Према анкети, највише испитаника, 34,3 одсто, сматра да приоритет Србије у спољној политици треба да буде Русија. На другом месту је ЕУ за коју се изјаснило 19,3 одсто, следи Кина са 13,6 процената, а за Америку се изјаснило 5,6 одсто анкетираних. Неутралних је било 19,5 процената.
„Оно што је било посебнио интересантно јесте податак да би чак више од трећине желело да види руско војно присуство на нашој територији, што је запањујуће у овом тренутку“, истакао је научни сарадник Института за политичке студије др Стеван Рапаић.
Прецизније, за постојање руске војне базе у Србији изјаснило се 39,5 одсто испитаника.
Према резултатима истраживања београдског Института за политичке студије, за постојање руске војне базе у Србији изјаснило се 39,5 одсто анкетираних.
Русија трећи спољнотрговински партнер Србије
Осврћући се на еконосмку сарадњу две земље, Рапаић је напоменуо да је у претходних неколико година спољнотрговинска сарадња две земље повећана.
„Само у 2019. преко три милијарде долара је била укупна спољнотрговинска размена, а Русија је наш трећи спољнотрговински партнер. Ми смо зависни пре свега од увоза руских енергената, али то није феномен који је специфичан за Србију , него и за ЕУ“, каже Рапаић, али и упозорава да је структура извоза и увоза из Русије већ годинама непромењена. Он сматра да ће наредни изазов представљати сарадња у домену технолошки софистициранијих производа, што ствара већу додату вредност.
Русија и Србија предњаче у приливу страних инвестиција
Истакао је, такође, да су Русија и Србија другу годину за редом на врху листе земаља са највећим приливом страних директних инцвестиција међу земљама у транзицији у целом свету.
„Русија је у 2019. имала прилив од 31,7 милијарди долара што је 140 одсто више него у 2018. То показује да и поред санкција које су уведене Руској Федерацији капитал је почео да долази из земаља у развоју . Он се не креће искључиво из развијених земаља, већ су земље у развоју, попоут Кине, те које доносе и нове технологије и улажу у земље као што су Србија и Русија. Србија је у исто време била друга на листи са 4,2 милијарде долара прилива страних директних инвестиција, што је за земљу од седам милиона становника значајан податак“, истакао је Рапаић.
Енергетика и железничка инфраструктура су области које економску сарадњу Србије и Русије подижу на виши ниво.
Заменица директора РАНЕПА, проф. др Олга Казанска истиче да треба наћи начин да се оснажи економска сарадња на чему се већ доста ради. Она је подсетила да је приликом посете русог председника Владимира Путина Србији 2019. године потписано много различитих споразума, али и напомиње да најбољу перспективу када је економија у питању има развој сарадње у области енергетике и железничке инфраструктуре. То би, како сматра, могло да допринесе да економска сарадња буде подигнута на виши ниво.
„А тамо где су добри еконоски односи неизбежно долази и до добрих политичких односа. Блискост две земље је позната, а Русија је увек подржавала Србију када је у питању Косово и Метохија и доследно стоји на становишту да тај проблем треба решавати само политичким средствима и само на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. При том Србија која је на путу чланства у Европску унију увек је у односу на ЕУ имала свој самостални став у односу на Русију и ми то веома ценимо и веома смо захвални Србији због независне, самосталне спољне политике“, истакла је Казанска.
По оцени Рапаића, изазови српско-руске сарадње данас су велики посебно због притисака којима је Русија изложена од како је под санкцијама ЕУ. То што је Србија на путу ка ЕУ, по његовој оцени, ипак не сужава могуће поље сарадње, јер је више пута
са највишег места поручено да
Србија такву санкциону политику ЕУ према Русији неће следити.Русија доследно стоји на становишту да питање Косово и Метохије треба решавати на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Принцип територијалне целовитости за замрзнуте конфликте
Професор др Давид Тереладзе, који је говорио о проблему замрзнутих конфликата у свету, посебно се осврнуо на случај Косова и Метохије који, како каже, сматра делом територије Србије .
Он истиче да се у решавању таквих случајева свет мора држати принципа територијалне целовитости и граница успостављених после Другог светског рата. Много је у свету спорних територија и замрзнутих конфликата и они ће се, по његовој оцени, само увећавати ако тај принцип буде нарушен.
„Можемо да водимо преговоре о аутономијама, о различитим правима, али границе које су раније формиране не треба рушити. Принцип територијалне целовитости код замрзнутих конфликата мора да буде јачи од принципа самопредељења народа“, оценио је Тереладзе.
Округли сто организован је само месец дана пошто је у Санкт Петербургу потписан споразум о научној сарадњи Инстиитута за политичке студије из Београда и Руске председничке академије за економију и јавну администарцију (РАНЕПА). Реч јер о једном од највећих универзитета у Русији који је по речима Рапаића, директно под ингеренцијама председника Руске Федерације и његовог кабинета.
