Американци и Европљани беже из цркава: Прети ли Русији овај тренд?
19:50 09.05.2021 (Освежено: 01:13 26.08.2021)
© Sputnik / Игорь Зарембо
/ Пратите нас
Социолози предвиђају масовно напуштање цркава. У Америци – некада једној од најрелигиознијих држава света, све већи број верника преферира да се моли код куће. Експерти објашњавају може ли овај тренд да се проширити на друге земље, укључујући Русију.
У Сједињеним Америчким Државама има веома много верника – око 82 одсто становништва. Нигде у свету нема такве разноликости конфесија као тамо, а храмова има скоро 400 хиљада.
Према подацима института „Галуп“, једне од највећих истраживачких организација у области социологије, религиозни Американци напуштају цркве, џамије и синагоге.
Само 47 одсто њих посећује „божју кућу“. С друге стране, 1999. године та бројка је била знатно већа – 70 одсто.
Све мање омладине одлази у цркву
Ти подаци су забринули пре свега протестантско свештенство. Већина америчких верника, за које се разне организације непрестано боре, подлеже том тренду. Не маме их само проповедима на улици, већ и рекламама на друштвеним мрежама и телевизији. Иначе, религиозни ТВ канали су међу десет најгледанијих у Америци.
„Пад посећености цркава може да се објасни сменом генерација. Све је мање Американаца старијег узраста. Старија и млађа популација све ређе одлазе у цркву. И разлика расте – ако генерација X заостаје у погледу религиозности од беби-бума за осам бодова, онда миленијалци и генерација Z – за 30“, објаснили су стручњаци института.
Како тврде научници, због тога се последњих година на хиљаде храмова затвара у САД. Тај процес је убрзала пандемија вируса корона када је верницима у неколико држава забрањено да присуствују службама.
Експанзија муслимана
То што је за Америку ново, за Европу је већ уобичајена слика. Свештеници су се одавно жалили на одсуство парохијана.
Разлог томе је пре свега демографске природе. Домородачки Европљани старе, њих замењују мигранти из муслиманских земаља у чијим породица, по правилу, има најмање троје деце.
Закључак социолога је да ће се број хришћана до 2060. године повећати за 34 одсто, а муслимана – за 70.
Незаустављив раст исламског становништва индиректно потврђују подаци Гугл претраживача.
Компанија је у априлу саопштила да је број претраживања речи „рамазан“ међу Европљанима први пут надмашио реч „Ускрс“.
Отприлике 554 милиона хришћана сада живи на континенту. Много је теже одредити број муслимана. Према различитим проценама, има их од 15 до 30 милиона, притом су то само држављани шенгенске зоне и Велике Британије.
Лидер у погледу раста броја муслимана је Немачка. Према Федералном уреду за миграцију и избеглице, сада тамо има 5,6 милиона следбеника ислама. Пре пет година било их је милион мање. Највише досељеника је забележено из Турске. Затим следе становници блискоисточних земаља, северне Африке и источне Европе (Албаније и Босне).
Међутим, интересантно је то што већина европских муслимана редовно одлази у џамије, док само око половине укупног броја хришћана посећује цркве, кажу експерти.
„Пандемија, која је изазвала затварање цркава, поделила је вернике на два табора – оне који практикују веру, и оне који се само сматрају хришћанима. Прва група се прилично брзо зближила у светлу ограничења. Активни парохијани су пронашли нови облик комуникације са свештенством и једни са другима“, сматра руски експерт за религију Роман Лункин.
Латинска Америка, Африка, Азија
Јасна подела није се догодила само у Европи, рекао је Лункин. Према његовим речима, недавно је забележен занимљив тренд у земљама Латинске Америке — број верника у целини пада, али има више оних који посећују цркву.
С друге стране, број религиозних људи се повећава у земљама Африке и југоисточне Азије.
„Експлозиван раст је посебно примећен у Индији где је активна хришћанска и муслиманска мисија“, истакао је руски научник.
Истовремено, у свету расте број верника „без деноминације“ (религиозних људи сада има више од 90 одсто од укупне популације). С тим у вези, они могу да се придржавају прописа одређене религије, појашњава експерт.
„Веома је занимљиво то што многи нису спремни да се јавно изјасне као атеисти, као што је било у Совјетском Савезу. Али немају поверење у верске институције“, изјавио је Лункин.
Каква је ситуација у Русији?
У Русији то најбоље показују анкете Сверуског центра за проучавање јавног мњења.
Према подацима центра, 66 одсто руских грађана се изјашњава православним, што је за девет одсто мање у односу на прошлу годину.
Међутим, свега 13 одсто Руса поштује Велики пост. Према информацијама Министарства унутрашњих послова, још мањи број посећују празничну службу за Божић и Ускрс. Истовремено, број атеиста се удвостручио од 2017. године – до 14 одсто. Толико приближно има муслимана у земљи.
Ипак, експерти су уверени да су мале шансе да ће у наредним деценијама бити значајних промена у верској слици Русије.
