На таквом путовању вам се пружа могућност да видите колико је велика организација приликом лансирања брода. Бићете сведок процеса од излаза и постављања ракете-носача у вертикалу (ово није брз процес, имаћете времена да направите много спектакуларних фотографија), до самог лансирања које прате ватра, дим и јаке вибрације. Вреди отићи у обилазак космодрома и тематских музеја, гледати посаду која живи у хотелу „Космонаут“, где обични људи не могу доћи, то је нека врста опсервације догађаја.

Тренутно је у току формирање туристичке групе за Бајконур, одакле ће у априлу на летелици „Сојуз МС-18“ полетети прва у историји Међународне космичке станице (МКС) потпуно руска посада.

„Космодром и град су затворена територија. Не можете тамо доћи без посебне дозволе ’Роскосмоса‘“, упозорава Василиј Попов, генерални директор компаније која се бави авијацијским и космичким туризмом.

За путовање на лансирање ракете морате доставити податке из пасоша и пријаву и то најмање 30 дана унапред. Међутим, због пандемије се захтеви могу променити.

Вероватно је потребна и нека медицинска документација због вируса корона.
Експерт је објаснио да је са собом потребно понети одећу за различите временске прилике, јер је тамо клима оштра и континентална.
Ракета-носач се извози рано ујутро, у априлу јутарња температура може бити и испод нуле, али за неколико сати може бити десет до петнаест степени. Треба се облачити слојевито, јер вас служба обезбеђења неће пустити на космодром са великим кофером или ранцем.

Бајконур се налази у Казахстану, али је Русија изнајмила ову територију, зато је тамо валута плаћања рубља. „Имајте код себе кеш, јер картицама не можете увек платити“, саветује Попов. Цена путовања је 940 евра, ви-ај-пи програм је 2.800 евра; у цену су укључени смештај и екскурзије.

Јефтиније је отићи у „Звездани град“ у Подмосковљу у Центар за обуку космонаута. Цена за одрасле је од осам евра, а за децу школског узраста је од пет евра.

Тамо се могу видети макета свемирске станице „Мир“ у природној величини, која је била у орбити од 1986. до 2001. године, оперативни симулатор руског сегмента МКС-а, центрифуге које омогућавају осећај бестежинског стања, апарат „Викод-2“ за вежбе шетњи у свемиру, могу се посетити и хидролабораторија и планетаријум.

У Шпанији туристима предлажу да испитају услове живота далеко од Земље – на Марсу. То је могуће урадити на специјалној станици на Кантабријским планинама.

„Наш научни свемирски центар одражава сурове услове живота на Црвеној планети. Изграђен је у великој пећини, висине 50 метара, дужине 1,2 километра. Потпуно изолован од човечанства“, појашњавају његови творци.
Оне који су смели, очекује свеобухватан програм онлајн обуке, а затим још три дана физичке и психолошке припреме, укључујући пењање по стени и спелеологију и развијање способности да се контролишу страхови. Трошкови туре су нешто већи од 6.000 евра.

Нешто мање екстреман космички центар се тренутно гради у Турској. На обали Егејског мора у рејону Кушадасија планирају да изграде „Колонију Марс“. Имаће тематски парк, 30 бутик хотела, стакленике у којима ће се узгајати поврће и воће, као у филму „Марсовац“, школу за обуку астронаута и симулатор ровера. Поред тога, гостима ће бити понуђен и „свемирски мени“.

У Турској се могу видети и ванземаљски пејзажи, међу којима је и Кападокија, која је инспирисала творца „Ратова звезда“ Џорџа Лукаса.
Планету Татуин, домовину Лука Скајвокера, снимали су у Тунису. У филмској саги се налазе и пустиња Сахара, град Матмата, предграђе Татавина и кањон Сиди Бухлел.

У Египту на космичке пејзаже подсећају Бела и Црна пустиња, које припадају Сахари.

Бела пустиња је тако названа због боје коју је формирао ветар, а црна пустиња због вулканских честица. Део територије заузима и гигантски кратер, а охлађена лава и пепео доприносе тамној боји.

Пустињу Вади Рам у Јордану називају Месечевом долином, иако њен пејзаж подсећа и на Марс. Управо су се тамо снимале неке сцене из филмова „Марсовац“ и „Одметник-1. Прича из Ратова звезда“.

У разним земљама постоје места која су по условима најсличнија Марсу. То је, на пример,  најсувља пустиња на свету – Атакама у Чилеу, Долина смрти у САД, суве долине Мак-Мердо на Антарктику.

Такве локације је могуће пронаћи и у Русији, као што су Кош-Агачски рејон Горњег Алтаја, где ћете се осећати као да нисте на Земљи. Према речима водича Јулије Копич, многи који су овде дошли, памте ово подручје као Црвену планету.

„Један мој туриста, када смо тамо били, пустио је песму ’На Марсу је дивно‘ (Noise MC)“, наводи она.

На Камчатки, на пољима лаве вулкана „Плоски Толбачик“, у совјетско време су тестиране свемирске машине. На пример, „Луноход-1“ је први на свету који је успешно слетео на Месец и истраживао сателит Земље од краја 1970. године.

„Вулкан је био активан 318 дана, прешао је више од десет километара и фотографисан је више од 20.000 пута. Подаци су показали да је површина на месту вулкана ’Толбачик ‘ 96 процената слична површини Месеца“, наводи се на сајту природног парка „Вулкани Камчатке“.

Они који желе да пронађу нешто „ванземаљско“, могу зими да оду на Бајкал. Најдубље језеро на свету има уникатан лед. Сви који га виде, одмах кажу: „То је космос! “