https://sputnikportal.rs/20210510/novi-plan-vasingtona-prebacivanje-snaga-iz-avganistana-blize-ruskoj-granici-1125308868.html
Нови план Вашингтона: Пребацивање снага из Авганистана ближе руској граници?
Нови план Вашингтона: Пребацивање снага из Авганистана ближе руској граници?
Sputnik Србија
Сједињене Америчке Државе могле би да пребаце снаге које повлаче из Авганистана у земље Средње Азије, пише „Волстрит џурнал“, позивајући се на сопствене... 10.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-10T08:28+0200
2021-05-10T08:28+0200
2021-08-03T16:06+0200
свет
вести
план
пребацивање
пребацивање трупа
руска граница
авганистан
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112066/68/1120666852_0:71:1350:830_1920x0_80_0_0_90d2ba3e2016d20cabdd9490ab239f24.jpg
Према писању листа, Вашингтону базе нису потребне само за распоређивање војске, већ и беспилотних летелица, бомбардера и артиљерије, како би пружио подршку Кабулу и обуздао милитанте радикалног покрета „Талибан“.Мишљење неких представника војске и администрације америчког председника Џоа Бајдена је да би најбоље било да се трупе распореде у Узбекистану и Таџикистану, које се граниче са Авганистаном. На тај начин, трупе би могле брзо да уђу у земљу уколико буде потребно.Специјални представник САД за Авганистан Залмај Халилзад у мају је посетио Узбекистан и Таџикистан, где је разговарао о ситуацији у њима суседној земљи. Према речима извора листа, Ташкент и Душанбе су истакли да не желе ширење насиља и изразили забринутост због настале ситуације.Истовремено, неименовани званичници изјавили су за лист да за сада није било захтева за распоређивање снага у било којим базама у Средњој Азији и да тренутно америчко Министарство одбране процењује све предности и мане. У доношењу одлука учествују и амерички Стејт департмент и Бела кућа, објашњава „Волстрит џурнал“.Према наводима листа, САД су раније имале две базе у Централној Азији ─ по једну у Узбекистану и Киргизији, а обе су користиле за размештање снага и спровођења операција у Авганистану. Америка је базу у Узбекистану напустила 2005. године, а скоро 10 година касније – и базу у Киргизији.Упркос погоршању односа Вашингтона са Москвом и Пекингом, званичници у САД и неколико других земаља тврде да државе деле интерес Америке за обезбеђивањем стабилности у региону. Са своје стране, Централна Азија жели да створи противтежу утицају Русије и Кине, констатује лист.Према подацима „Волстрит џурнала“, повлачење америчких снага би могло да се заврши већ у јулу.Бела кућа је раније објавила да ће 1. маја почети и до 11. септембра завршити повлачење војске из Авганистана. САД и талибани су 2020. године потписали у Дохи први мировни споразум за више од 18 година рата. Споразум предвиђа повлачење страних трупа за 14 месеци и почетак међуавганистанског дијалога после размене заробљеника. Од потписивања споразума, талибани су више пута оптуживали Вашингтон за кршење споразума.Прочитајте још:
https://sputnikportal.rs/20210504/ruski-vojni-ekspert-amerika-se-porazena-povlaci-iz-avganistana-1125251731.html
авганистан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, вести, план, пребацивање, пребацивање трупа, руска граница, авганистан
свет, вести, план, пребацивање, пребацивање трупа, руска граница, авганистан
Нови план Вашингтона: Пребацивање снага из Авганистана ближе руској граници?
08:28 10.05.2021 (Освежено: 16:06 03.08.2021) Сједињене Америчке Државе могле би да пребаце снаге које повлаче из Авганистана у земље Средње Азије, пише „Волстрит џурнал“, позивајући се на сопствене изворе.
Према
писању листа, Вашингтону базе нису потребне само за распоређивање војске, већ и беспилотних летелица, бомбардера и артиљерије, како би пружио подршку Кабулу и обуздао милитанте радикалног покрета „Талибан“.
С тим у вези, представник америчке владе и Пентагона је рекао да се као могућа места за размештање снага разматрају земље Средње Азије у околини Авганистана, државе Персијског залива, као и поједини бродови ратне морнарице.
Мишљење неких представника војске и администрације америчког председника Џоа Бајдена је да би најбоље било да се трупе распореде у Узбекистану и Таџикистану, које се граниче са Авганистаном. На тај начин, трупе би могле брзо да уђу у земљу уколико буде потребно.
Међутим, извори су нагласили да би пребацивање снага у те земље могло да буде отежано због „великог војног присуства“ Русије у региону и све већег утицаја Кине.
Специјални представник САД за Авганистан Залмај Халилзад у мају је посетио Узбекистан и Таџикистан, где је разговарао о ситуацији у њима суседној земљи. Према речима извора листа, Ташкент и Душанбе су истакли да не желе ширење насиља и изразили забринутост због настале ситуације.
Истовремено, неименовани званичници изјавили су за лист да за сада није било захтева за распоређивање снага у било којим базама у Средњој Азији и да тренутно америчко Министарство одбране процењује све предности и мане. У доношењу одлука учествују и амерички Стејт департмент и Бела кућа, објашњава „Волстрит џурнал“.
Према наводима листа, САД су раније имале две базе у Централној Азији ─ по једну у Узбекистану и Киргизији, а обе су користиле за размештање снага и спровођења операција у Авганистану. Америка је базу у Узбекистану напустила 2005. године, а скоро 10 година касније – и базу у Киргизији.
Упркос погоршању односа Вашингтона са Москвом и Пекингом, званичници у САД и неколико других земаља тврде да државе деле интерес Америке за обезбеђивањем стабилности у региону. Са своје стране, Централна Азија жели да створи противтежу утицају Русије и Кине, констатује лист.
Према подацима „Волстрит џурнала“,
повлачење америчких снага би могло да се заврши већ у јулу.
Бела кућа је раније објавила да ће 1. маја почети и до 11. септембра завршити повлачење војске из Авганистана. САД и талибани су 2020. године потписали у Дохи
први мировни споразум за више од 18 година рата. Споразум предвиђа повлачење страних трупа за 14 месеци и почетак међуавганистанског дијалога после размене заробљеника. Од потписивања споразума, талибани су више пута оптуживали Вашингтон за кршење споразума.
